Moćne teme našminkane perverzijom pop senzibiliteta: Ensh predstavlja novi album u Kvaki 22

Milenko Vujošević iliti Ensh već neko vreme živi i radi na relaciji Toronto Beograd, gde stvara svoju verziju ponekad mračnog ponekad melanholičnog ali u svakom mogućem slučaju electro popa. Svoj novi album, predstaviće 2. jula u Kvaki 22.

Summer Vacation je njegov treći album, kako je rekao, njegov najličniji do sad. Popričali smo sa Milenkom pred njegovu svirku, malo o pesmama i atmosferi na albumu, ali i o životu u Kanadi i građenju muzičke karijere “preko bare”.

Za početak, u najavama za album kažeš da je bolno iskren i najličniji do sad, da li možeš malo da pojasniš kako i na koji način? Koje su te neke teme koje obrađuju pesme?

Korona album već postaje (post) moderni kliše. Neočekivana svetska kriza koju su ljudi osetili i preživeli (oni koji jesu preživeli) na neočekivan način. Ono što niko od nas nije očekivao je koliko apokalipsa može da bude dosadana. I koliko mogučnosti može ta dosada da ti pruži da bukvalno sve o sebi preispitaš. E, kod mene se to izrazilo tako što sam izgubio posao, potpuno promenio karijeru, otišao na psihoterapiju i konačno krenuo da lečim duboke traume iz mog detinstva. Zato album doživljavam kao jedno drugo alternativno putovanje kroz detinstvo. Nostalgija ali kroz novi prizmu. Kad si mali “pravi” život se uglavnom dešavao leti. Summer Vacation je jedna velika metafora. Klimatske promene, anksioznosti oko uništavanje biosfere i ekocida naše planete, ljudskih uticija. Onda tematike oko mog seksualnog identiteta. Pošto sam u braku sa ženom uvek mi bilo lako da krijem da sam bi jer jednostavno to niko nije morao da zna, a ljudi uvek pretpostave ono što je “normalno”. Shvatio sam da su ti pojmovi apsolutno neadekvatni da opišu komplikovan svet u kome živimo. Društvo i odnosi su mnogo širok pojam i za mene je bilo vreme da budem otvoreniji po tom pitanju jer nemam više čega da se plašim. Kada sam mogao svom tradicionalnom i konzervatvnim ocu koji je uvek najviše psovao pedere to da saopštim mogu i široj publici. Iz čistog razloga što je to istina i uvek je bila istina. Ko je pažljivo šlušao moju muziku i pratio moju karijeru je to već znao ali jednostavno nisam više hteo da se krijem iza nekih nejasnih duplih značenja nego već da otvoreno govorim to. Jer je meni uvek značilo da to čujem pa će možda isto nekome tako značiti. Album je poprilično ambicijozan i obuhvata dosta toga. Prvi put sam u pesmama mešao srpski i engleski i najponosniji momenat mi gde sam se autovao kao bi na srpskom jeziku uz melodiju iz filma Terminatora. Za mene Summer Vacation pre svega predstavlja najveću katarzu. Tu sam više ja nego što sam mogao da zamislim da ću ikada biti. Srpska antipop ikona.

Album se zove Summer vacation, koliko je za tebe muzika summer vacation, a koliko regularan život i posao? Kako generalno posmatraš muziku, kao hobi ili kao životni izraz?

Sve mi se u životu izmešalo. Ono gde je nekada bilo dva Milenka sa albumom ,,Both of them Milenko” imam osećaj sada da su se spojili. Za opstanak radim operation’s management i administraciju za jedan NGO koji se bavi klimatskom diplomatijom na internacionalnom nivou. Bavim se muzikom na frilenserskom nivou. Često saradjujem s ljudima, snimam vokale, radim produkciju, aranžmane i konsultacije (u poslednje tri godine sam radio muzičku produkciju na tri dokumentarna filma) ali teško da bi mogao samo od toga da živim. Imao sam sreće što sam uspeo oko sebe da stvorim veliki krug muzičara i saradnika koje cenim. Muziku uglavnom radim da bi mi duša opstala. Ali od kako sam počeo sa terapijom i profesionalno da se bavim aktivizmom pojasnile su mi se neke stvari. Video sam koliko je bitno apsolutno sve što radiš u životu. Nekada sam mislio da ono što radim za posao služi samo da preživim. Ali kada sam shvatio koliko mi stabilnost pružilo da mogu da živim principilan život. Onda tek vidis koliko je teška borba opstati u ovom sirovo kapitalističkom svetu. Gde većina mora da živi od danas do sutra

U nekim pesmama deluje da si svesno bežao od pop senzibiliteta koji imaš i uvlačio se u nešto mračnije žanrove.

Od kako sam krenuo da radim muziku često mi ljudi govore da imam “mračan” senzibilitet, a za mene je to uvek bio samo pop. Doživljavam svoju muziku čak i kao “narodnu” muziku, jer kad je pravim zamišljam da je za sve ljude. Kapiram da je to daleko od istine ali ja i dalje njoj pristupam na taj način. Kratak odgovor je: to je jednostavno tako izašlo iz mene ali kada bolje razmislim ovaj album možda ima najširi dijapozon emocija i za to mi je trebalo da proširim dijapazon izražaja. A i dosta različite muzike slušam pa mi je bilo zabavno da se igram sa žanrovima.

Zašto si toliko gazio vokale i imao efekte na njima?

Dok sam snimao album zamišljao sam neku daleku budućnostu gde je moj mozak na floppy disku i da su AI ili vanzemaljci reinterpretirali moj mozak i ovaj period u mom zivotu. Da je to neka buduća arhiva nakon potpunog prppasta. Toliko su nadmoćne teme da sam hteo da ih upakujem u neku šminku i da stvorim perverziju tog pop senzibiliteta. Da koristim pop cliche momente u nekom potpuno ludom maniru. A i pošto sam opšte poznat po svom vokalu hteo sam da oduzmem sebi tu prirodu da bi samo ostala emocija i kreativnost. Toliko je sve iskreno bilo i na neki način sam hteo da to bude više ja nego ja. Autotune je inače za mnoge ljude kontroverzna stvar – baš polarizuje ljude. Voleo sam ovim projektom da pristupim pankerski i da shvatim muziku kao konfrontaciju i efekti su mi pružili priliku da imam taj pank momenat, tj da iskoristim tehnologiju na buntovan i agresivan naćin. I da kazem neke stvari tudjim glasom. Neki put tudjim glasom možeš biti iskreniji.

Kažeš da si radio pod uticajem Bjork, Kid Kadija i Death Gripsa. Šta uzimaš od svakog od njih i gde su oni najvidljiviji kod tebe?

Od Björk uzimam taj kvir senzibilitet alternativnog popa ženske zvezde. Od Kid Kadija neverovatnu i bezbojnu iskrenost, a od Death Grips-a agresiju, psihodeliju i neograničnu kreativnost.

Kako funkcioniše sviranje ovakve muzike na zapadu? Koliko imaš prostora da tamo radiš?

Pošto je Toronto veći grad ima dosta niša i može sve da nadje svoju neku publiku. Mislim da pogotovu sada nakon otvaranja postoji velika potražnja za kreativnim stvarima. Imao sam promociju albuma gde sam svirao uz muzičku pratnju ortakinje (umetničko ime) “Mother Of” i ortakom Šon Čiki koji je ultra kreativan vizuelac koji je bukvalno sve vreme moje svirke pravio 3D vizuelnu umetnost sa VR tehnologijom uživo. Imao je palice sa kojima je digitalno crtao i kreirao svetove na velikoj projekciji iza mene dok sam nastupao. To je dodalo novu dimezniju i pretvorilo sve u jedan veliki multimediski dozivljaj. Dok sam stvarao u Srbiji ljudi su mi govorili da mi dosta zapadnjački senzibilitet, a tamo mi govore da sam baš Euro. Tako da mi to govori ono što sam već znao da ni tu ni tamo ne pripadam ali mi se čini da je to veća prednost tamo nego ovde.

Kakvi su tamošnji komentari na pesme na srpskom?

Ljudi tamo su dosta željni raziličitih stvari. Pošto je prilično multikulturalnma sredina, ima dosta izvodjača koji pevaju na jezicima svojih zemalja. Često tako kao ja kombinuju sa engleskim tako da im to bude poprilično zanimljivo. Meni samo neki put bude žao što ne mogu da imaju ful doživljaj u smislu da ne razumeju sve. Ali mi u poslednje vreme ljudi često traze prevod teksta.

Prošli album, Okvir, je bio prepun semplova drugih domaćih autora. Kad bi radio Okvir 2, koje domaće autore i pesme bi semplovao?

Ne bih mogao reći koje pesme bi semplovao ali bi mi bilo interesantno nekako iskombinujem ove autore:

Niko Nikolic, Han Oslo, tam, Sanja Tišma, Sonja Sajzor, Nomark, Sizpinker, prototip, Koi Koi, Sara Renar, ZNTNDR, Kene Beri, Gazorpazorp, Stroberiz, Palms Voice.

Za kraj, šta nas očekuje u Kvaki?

Kao predgrupa nastupa Niko Nikolić koji me odusevio sa svojim debi albumom. Onda ću predstaviti Summer Vacation (solo) u potpunosti kao stranu A nastupa uz fantastičan “light show” talentovanog Gavrila Nenadovića a kao stranu B ću odsvirati nekoliko svoji najvećih hitova sa “Okvira” i “Both of them Milenko”.

Naslovna fotografija: Ensh Promo