Muzička recenzija: Bajaga i Instruktori „Ovaj svet se menja“ (Pgp Rts/Cro Rec)
Definitivno najpoznatiji i najčuveniji rok muzičar jugosfere, s preko 40 godina poslovnog iskustva koji zaslužuje pet boračkih penzija, pojavio se s novim albumom, koji je delimice inspirisan fizičkom distancom i izolacijom zbog pandemije.
Kako je Bajaga svoju karijeru započeo of-projektom/albumom kozerskih pesama, koji je u njegovom slučaju bio stilska vežba, trebalo je samo pola decenije da postane najveća muzička jugoslovenska zvezda čiji je kanon definitivno definisan osamdesetih. Trideset godina kasnije, Bajaga s Instruktorima snima sporadično ubedljive albume, međutim, uvek profesionalno besprekorne. Zahvaljujući kulturi sećanja i jugonostalgiji, aktuelnost ovog muzičara nije jenjavala ni među ispisnicima ni među njihovom decom.
Posle odličnog blu-ray izdanja U Puli lom, izvanredno emotivno balansiranog materijala iz svih faza rada, Bajaga nas je iznenadio svojevrsnim zicer-projektom, pesmama koje je pisao za druge izvođače (Zdravko Čolić) i za pozorište, film i televiziju. Nova, naslovna pesma, tipična je brzalica inspirisana novom realnošću, tako da je Bajaga i prvi muzičar koji je kapitalizovao opor trenutak u kome se nalazimo. Ostatak materijala leluja između prepoznatljivih, melanholičnih balada (Moja draga), koje prizivaju zaboravljene epohe, standarda poput Ja sam se ložio na tebe ili tzv. „primenjenih” momenata kao što je špica za TV seriju Otvorena vrata.
Nedovoljno eksploatisan hit duet Biković-Bajagić priziva sentiment Mojih drugova dok se sveobjašnjavajuća Mladost referiše kako na Arsena Dedića tako i na sva prohujala i zanesena vremena koja se više nikad vratit’ neće. Ali će sigurno postati budući kafanski klasik. Ovaj svet se menja više je kao lični dnevnik gde su svi opisani događaji dobili još po jednu fusnotu.
