Muzička recenzija: Dave Gahan & Soulsavers „Imposter‟ (Columbia/Menart)

Odavno se zna da su simfo elektro gotičari Depeche Mode deo značajne rok baštine zapadnog sveta, obožavani do imbecilnosti, iako zadovoljavajuć album nisu snimili 25 godina. „Grešiš Jankoviću“, već čujem na sve strane, pa smo dobili produkt koji velike zvezde činodejstvuju od kad je sveta i veka – album obrada.

Ono što se manje zna, glavni i doskora jedini autor u Depeche Mode-u je Martin Gor, poseban perverznjak koga ispunjavaju fetiši isto kao i katolička krivica. Momak Dejv je kao frontmen prošao sve grešne puteve i stranputice rok zvezde i kad se smirio, imao koncert u Beogradu, rešio je da od gazde traži po jednu, dve pesme na albumu a i okuražio se da uz drugare iz elektropionira, Soulsaveres snima solo albume.

Ovaj, koji imamo pred sobom je više nego zanimljiv skup omiljenih pesama kako benda tako i pevača. Začudno izabran, u nekim momentima se čini kao najlogičnija stvar na svetu a negde stignete da podignete obrve. Idemo onda prvo od zicera.

Strange Religion je pesma Marka Lanegana, Gana za alternativce iz osamdesetih sa mnogo kompleksnijim duševnim ponorima. A Man Needs a Maid Nila Janga je svedena punokrvna balada gde bariton uspešno menja falset. Obrade Pi Džej Harvi ili Džina Klarka takođe imaju veličanstvenog smisla.

Ono čemu dobri stari Dejvi nije mogao da odoli su dva zicera. Smile je muzička tema iz filma Moderna vremena Čarlija Čaplina za koji je muziku napisao baš Čarli Čaplin i ova pesma i zvuči kao poslednja romantična pesma na svetu za koju svako treba da zna. I za sam kraj tu je i najbolja pesma koju je otpevao Kralj, lično, Elvis Prisli. Always On My Mind je još jedna od tih pesama koje ovde zvuče kao da je otpevana iz one druge sale za venčanje pored koje ste prošli u potrazi za toaletom i zastali da vidite da li je Dženan Lončarević ili Sergej Ćetković, kad ono…

Imposter je prijatan album koji zaslužuje velikog pevača što Gan nedvosmisleno jeste. I ako je njegov poslednji album, neka je…