Muzička recenzija: Električni Orgazam „Letim, sanjam, dišem – alter.verz“ (Mascom)

Danas, tri decenije kasnije, Letim, sanjam, dišem u verziji snimljenoj za jedan dan, verovatno kao sonični paspartu, zvuči ubedljivije, sirovije, skoro al dente u odnosu na prekuvanu „originalnu“ verziju. Muzički, bend je na vrhuncu manirizma koji je započet na Distorziji. Bazični, berijevski formativni rokenrol, bugi-vugi, bitls harmonije i prateći vokali, kao da su ispunjeni svi ideali poznih šezdesetih.

Melodijski superiorniji od izvornika, lirski u večitim Giletovim preispitivanjima o svojoj ženskoj strani, ali i lenonovsko-mačističkim eskapadama o grupi-devojkama i mladim devojkama koje žele da budu njegove devojke. Neke pesme su pauzirale i pojavile se kasnije u definitivnim verzijama (Zagreb na Giletovom solo albumu), a neke su spasle dušu (Igra rokenrol cela Jugoslavija).

Verovatno uspešan uvod u ovu inkarnaciju albuma bio je Anplagd verzija iz 1996, ali danas, sa sve vinilnim šarmom, Letim, sanjam, dišem stoji kao jedan od mnogih „izgubljenih“ albuma iz epohe, onakve kakve su pravili i Dilan i The Band, i Stonsi, na kraju i Bitlsi. Izgleda da bend poslednjih godinu dana slavi svoju annus mirabilis, pa uz album Gde smo sad?, reizdanje prvih pet albuma, uspešnu turneju i dokumentarni film, kao da treba konačno da shvatimo da je Električni orgazam najbolji beogradski bend svih vremena.