Muzička recenzija: Jakarta „Letim“ (Mascom 2020)

Sem toga što je nedavno pretvoren i u književnost, Igoru Popoviću nije ostalo ništa drugo nego da uradi ono što su njegovi angloamerički ispisnici uradili odavno – da se muzički reaktivira. Kako Jakarta spada u polumitski korpus bendova postnovog talasa poput bendova U škripcu ili Slomljena stakla, i kako je ovaj zvuk postao novopronađena zlatna žica svetske produkcije, prirodno je da bend ima još nešto da kaže. Sudbina je htela da to budu osnivači, Popović i Parđovski.

S obzirom na to da je tzv. rana Jakarta više bila Classix Nouveaux, Visage ili rani Ultravox ili Human League, tj. adekvatni beogradski odgovor na novi romantizam u Britaniji, tako je kasnija Jakarta bila komercijalnija poput Big Country-a ili Simple Minds-a. Kako su bolje ostarile pesme s Maske za dvoje nego s Bomba u grudima govori da su bila dva relativno različita benda. Popović je posle 35 godina odlučio da snimi album koji je sonično u drugom, a duhovno u prvom albumu. Letim ima nekoliko zanimljivih i manje prepoznatljivih obrada iz epohe kad je pop muzika nešto značila, a tu je i original, Tamna strana meseca.

Popović nije zaboravio da bude pretenciozan i bombastičan (ha!), takvi su mu i prepevi, a i aranžmani. Glas je izgubio mladalački angst, ali je dobio finu patinu i jasno je da su ovaj manirizam kasnije prihvatili bendovi Fit i Laufer. Možda bi bilo mnogo lakše da je Popović izabrao recept kojim je Tom Džons krajem devedesetih revitalizovao svoju karijeru, međutim, ostao je veran sopstvenom Weltschmertz-u, pa ko zaista bude hteo, pronaći će obrade Pitera Gebrijela (prvi singl Selo banja), Fleetwood Mac-a ali i Shine On od House of Love, koji je najhrabriji potez na albumu.

Sveobjašnjavajuća i otvarajuća Letim energična je obrada Someone, Somewhere in Summerime, pa je analogija sa Džimom Kerom i njegovim bendom paradigmatična kad je ovaj projekat u pitanju. Jakarta i onda i danas spada u retke bendove koji nisu imali korene u lokalnom miljeu, pa njihov ondašnji uspeh može da izazove nevericu kod mladih. Međutim, ovo je poželjan povratak, pogotovo posle kompilacije San je jak iz 2014.