Muzička recenzija: Pavel „Ennui“ (Dallas 2020.)
Civilizacijski i kulturni kanjon Morače ili Grend kenjon Hrvatske i Srbije bio je omiljeno snobovsko štivo još pre stvaranja prve zajedničke države. Kako nije moglo da bude realne kompeticije između momčadi s dresovima Osmanske imperije i Austrougarskog carstva, pojavom pop kulture, prividnim popuštanjem totalitarizma i pogotovo vremena oko novog vala, stvorio se fini, brokatni sinhronicitet koji je, čini se, zauvek ostao da lebdi kao zdrava kompeticija.
Opet kompeticija između Prokurative i Donjeg Kalemegdana nije realna, ali makar poslednjih trideset godina zapadni susedi su, u žanru zapadnjačkog popa, kao i pre, ostali na vrhu. Jednostavnost klasične pop pesme nekih Jinxa, Svadbasa, Yammata bez bilo kakve distorzije, ironije ili cinizma jeste valuta koja je večita.
Pavel (Split, Zagreb) je ekipa generacije X, koja jugoslovensko nasleđe ne proživljava samo kroz izvanrednu TV seriju Crno-bijeli svijet, već ume da aranžmanski šmugne od trenutne mode ali i iskoristi neke egzotične fusnote. To je posebno bilo vidljivo na prethodnom, do danas najboljem albumu Pavela – Družba krivih odluka (2017), recimo na singlu Ljubav. Ennui ide i dalje, bliže idealnom albumu raskošnih aranžmana, emotivnih emancipacija, muško-ženskog dijaloga o kraju sveta i idealnoj ljubavi.
Romantika ume da sklizne u (potreban) sentiment kao u singlu Bijela jedra ili otvarajućoj kodi Ovako svijet završava. Dobri se ne zaborave je elegantna avantura kao tex/mex amerikani. Patina krize srednjih godina je samo fusnota, koketiranje s festivalskim popom (Tedi Spalato) ipak se uklapa u konačnu sliku albuma. Međutim, jedna analogija se natura sama po sebi i može da bude ambivalentno shvaćena, razlika je samo u čitaocu.
Aljoša Šerić, rasni autor, uspeo je da pop formate OK Computer ili Dog Man Star stavi na razinu potpune prijemčljivosti, komunikativnosti, samim tim veličanstvenosti, međutim, možda najbliža tačka spajanja one dve točke s početka teksta jeste Đorđe Balašević, i to možda intuitivno i nesvesno po pesmama poput Bezdan ili Naposletku…
