Muzička recenzija: Rastko Ćirić „Tropical Breakfast“ (bandcamp 2020)

Rastko Ćirić, profesor FPU, vrhunski animator, muzičar, ilustrator, fontoizmišljač, po mnogo čemu je revolucionarni i renesansni beogradski umetnik, skroman, samim tim i najbolje funkcioniše ispod mejnstrim radara. Danas je za malobrojne onaj „čova” što je izmišljao pesme Bitlsa.

Kao tog „čovu”, Ćirića smo upoznali kao ključnog autora (uz Gorana Skrobonju) vanrednog audiofilskog projekta Rubber Soul Project, koji je u dva navrata, krajem devedesetih i dvadesetak godina kasnije, sažeo izmaštane pesme Bitlsa na dva CD-a, na osnovu naslova koji je ovaj bend snimio, ali nikad objavio. Nažalost, danas uglavnom kao fusnota lokalne istorije rokenrola ipak je obezbedio status onog „profe” koji svira prave i lažne pesme Bitlsa sa i bez Bestbeat-a. Konačno, baš tokom sopstvenih vanrednih života, Ćirić je odlučio da objavi solo album koji je osmislio između dva Rubber Soula, ali ono što ga odvaja jeste sentimentalno lična nota i važan emotivni bagaž koji je umetnik hteo da podeli sa svetom.

Kako je taj bitlsovski projekat bio brehtijanski trik o ironijskoj distanci, na albumu Tropical Breakfast dobijamo personalnu novelu, svojevrsni dnevnik ogrezao u simbolizmu i tabuu. Fetiš beskrajnih lirskih referenci na pesme Bitlsa pravo su malo literalno blago dok se muzika eruditivno meškolji između pravih latino erotskih zanosa Astora Pijacole preko mičamovskog kalipsa do vokalnog džeza pedesetih i Bitls harmonija.

Možda ovo nije baš Around the World in a Day Prinsa, makar muzički, iako tematski ima dodirnih tačaka. Ako i treba da liči na nekog, to je pastiš Makartni kroz pesme Oh Darling!, Honey Pie, When I’m 64 ili Your Mother Should Know. Na kraju, bila bi prava šteta da ovaj izvanredan album ne izađe u nekom raskošnom pakovanju jer je pravo uživanje pratiti versatilnu liriku i elokventno napisanu muziku i aranžmane uz prepoznavanje svih referenci. Pravo malo egzotično blago u svakom smislu.