Muzička recenzija: Yelena „Svrati kod mene“ (Menart 2020)
Nekad Ledi Jelena, danas Yelena, nekad devojčurak, danas zreli izvođač konačno ima album kao kompromis tematski i konceptualno različitih tema. Nikola, jutjub hit od ranije, čini se pola veka je i dalje zavodljiva, direktna, vrcava, bezobrazna pesma s ne baš finim seksualnim narativom, ali u tome i jeste šarm.
I baš kad smo pomislili da će Ledi Jelena da bude više od „lepotice dana”, njoj se desio život, kao i nama, a svima nama se desila i pandemija. Zato ne postoji bolje vreme za ateriranje CD-a Svrati kod mene. Zaboravite vinil iživljavanja, ovaj album je dostupan na svim striming servisima, a pojavio se i na komadu plastike zavijene u karton za sve nas koji i dalje volimo pipačku kulturu.
Suštinski, u pitanju su dva albuma koji su izmešani u jednu ne baš kompaktnu celinu. Džez intonirane pesme otpevane na engleskom dovode Yeleninu nedvosmislenu muzikalnost i sklonost ka zadimljenim narativima klubova Nju Orleansa gde se Yelena ne libi da ponekad zazvuči i kao Erta Kit. Klasičan vokalni njudilovski džez tridesetih s lirikom univerzalnih tema, sve zavijeno u savršene aranžmane Vojislava Aralice, koji je verovatno i najodogovorniji za koncept i zvuk albuma. Ako stavimo ovih sedam pesama po strani, dobijamo malo kraći „domaći” album koji, iako muzički ambivalentan, donosi istinski i versatilan identitet Yelene, što je čini zaista specifičnom pojavom ne samo na ovim prostorima i u ovom vremenu, nego univerzalno govoreći.
Yelena svira gitaru, ukulele i klavir, tako da akustični diskurs dominira, dok je glavni glumac u ovom filmu od šest pesama – lirika. Kao što je Marvin Gej tokom celokupne karijere pevao o seksu (dobro, i o ljubavi) a samo jednom o ekologiji i univerzalnoj ljudskoj pravdi What’s Goin’ On?, tako i Yelena peva o seksu, ali u socijalnom okruženju memljivog Beograda. Njeni tekstovi su takođe ekološki osvešćeni, međutim, kad imate jaku ekološku svest koju vešto kombinujete s seksom, onda vam ni Tori Ejmos nije konkurencija. Pesma Eko je duša albuma, i pored nedvosmislene zavodljivosti predstavlja najjači socijalni komentar na metastazirani Beograd koji permanentno gubi svoj identitet.
Dimenzija humora i kozerski humor mogu da se mere s Bajaginim prvencem Pozitivna geografija, koji je de fakto štos-album kojim je započeo impozantnu karijeru. Yelena nije simpatični poni s jednim trikom (Nikola) već kompleksan muzički fenomen koji treba da nauči i nas i sebe da je zaista, zaista ozbiljno shvatimo. Vredi onoliko…