Muzika za muzeje

Od 15. oktobra prostorije beogradskog Muzeja nauke i tehnike na Dorćolu obojene su zvukom. Kompozicije za tri različita dela stalne postavke su posebno napisane za muzej, a permanentna zvučna slika je tu da utiče na raspoloženja, osećanja i fokus posetilaca – na potpuniji i intenzivniji doživljaj.

Projekat je inicirao i realizovao beogradski Centar za primenjenu muziku, a Aleksandar Vl. Marković iz ovog centra, u razgovoru za City Magazine kaže da je poenta primenjene muzike za galerije i muzeje u tome da ona odgovara temi, sadržaju, eksponatima, i svim informacijama koje čine jednu izložbu.

„Muzika u izložbenom prostoru povezuje posmatrača, eksponate i prostor u jednu celinu. Svaka primenjena muzika utiče na emocije posmatrača, i čini da posmatrač bude više involviran u tu temu, kao i da se bolje oseća. Muzika ima cilj da prezentuje eksponat na još bolji način.“

Razvoj podžanra primenjene muzike

Aleksandar dodaje i da je ovdašnje istraživanje za komponovanje primenjene muzike za galerije i muzeje otpočelo davno, još 2005. godine. Kasnije se dogodila jedna, ispostaviće se, veoma bitna izložba – Dislokacije: utopijski prostor(i) Mare Prohaske i Majde Gruden, u galeriji O3one, gradskoj galeriji u Smederevu i galeriji Kulturnog centra Sopot. Na njoj je učestvovalo 13 poznatih umetnika.

„Kolege su me pozvale da podržim taj projekat. Pošto mi je tema bila inspirativna uradio sam muziku za tu izložbu. Primetio sam da je muzika napravila potpuno drugi ambijent u tom prostoru. Komponovana je da bude bez početka i bez kraja, i da se stalno emituje u galeriji.“

Potom je, objašnjava naš sagovornik, Agencija za razvoj publike Earth, u saradnji sa partnerima iz Evrope, pokrenula projekat koji se odnosi na ispitivanje primenjene muzike i razvoj publike u muzejima. Pre dve godine je i formiran Centar za primenjenu muziku. Ovaj Centar učestvovao je u osmišljavanju ambijentalnih zvučnih pasaža za mnoge postavke. Aktuelna postavka u galeriji SANU, izložba o pesniku Jovanu Dučiću, jeste deveti projekat koji potpisuje Aleksandar Vl. Marković iz CPM.

„Za Muzej nauke i tehnike se sad radi prvi put, za sva tri dela glavne postavke, kompletna permanentna primenjena muzika. Ovo je i prvi put da se komponuje primenjena muzika za čitav muzej.“

Originalne kompozicije različitih autora

Za muziku za Muzej nauke i tehnike angažovano je troje kompozitora. Miša Cvijović je srpska kompozitorka koja živi i radi u Berlinu, i čije se kompozicije izvode u čitavoj Evropi. Ona aktivno komponuje za pozorište i operu, a zanimljivo je i da je radila muziku za jednu muzejsku aplikaciju u Berlinu. Drugi kompozitor koji je potpisao muziku za MNT je mladi kompozitor Dušan Đorđević, a treći je predsednik CPM Aleksandar Vl. Marković.

Aleksandar objašnjava da su njih troje uradili kompozicije za tri segmenta stalne postavke Muzeja nauke i tehnike. Miša Cvijović je uradila muziku za Galeriju igračaka (u trajanju od 15 minuta), Dušan Đorđević je komponovao muziku za Naučnu igraonicu (takođe u trajanju od 15 minuta), a on sam – muziku za Glavnu stalnu postavku u galeriji Aleksandar Despić, koja traje 54 minuta.

„Jedan od ciljeva ovog projekta je razvoj podžanra primenjene muzike – muzike za muzeje i galerije. Plus, mi radimo istraživanje koje je prvo tog tipa – istražujemo uticaj originalne, komponovane muzike na sadržaj jednog muzeja, i istražujemo kakav će uticaj muzika imati na publiku.“

Eksperimenti i istraživanja

Radu na muzici namenjenoj specifičnom muzeju, otkriva još naš sagovornik, prethodila su razna istraživanja.

„Naš istraživački tim je radio ankete, i intervjue vezane za razne kognitivne doživljaje posetilaca muzeja. Istraživanja su rađena pre uvođenja muzike, a zatim nastavljamo sa istraživanjem i sada, nakon uvođenja muzike.“

U pripremnim fazama urađene su fotografije prostora, svih eksponata, kao i razgovor sa kustosima…

„Obezbedili smo dosta semplova zvukova eksponata. Recimo, našli smo više semplova avionskih motora (avioni iz II svetskog rata). Ti zvukovi ukomponovani su u ambijentalnu kompoziciju – u Dušanovoj kompoziciji se na par sekundi pojavljuje taj zvuk, i nestaje. (U MNT ima veoma mnogo zvučnih eksponata, a zvukovi samo nekih od njih našli su mesto u finalnim kompozicijama). U Galeriji igračaka se išlo na tu neku razigranu emociju namenjenu deci.”

Sagovornik City Magazina ističe još da je muzika koja je urađena za Muzej nauke i tehnike originalan proizvod koji ima višestruku upotrebnu vrednost.

„Ta muzika može da se koristi na sajtu muzeja, u svim digitalnim prezentacijama, VR, AR, mobilnim aplikacijama… Realizovanje primenjene muzike za muzeje pruža i šansu mladim kompozitorima. Na dobitku je i publika – postavka u muzeju dobija zanimljiviju crtu.”

Atmosfera koja oblikuje doživljaj

„Muzika za galerije je posebna forma. Ona nema ni početak ni kraj, njena dužina je jako bitna (to je prosečno vreme za koje jedan posetilac obiđe celu galeriju). Nedavno sam dobio pohvale za muziku koja prati izložbu o Jovanu Dučiću u galeriji SANU – od same autorke izložbe.“

Aleksandar Vl. Marković naglašava i da je čitav tim koji radi na jednoj izložbi veoma bitan, te da je muzika samo jedan deo prezentacije neke postavke. Pominje i uspešnu dosadašnju saradnju sa arhitektama Ozarijom Marković Lašić i Nebojšom Vasiljevićem koji su bili deo tima za dizajn postavke na različitim izložbama. Zajedno su radili izložbe u MPU, galeriji SANU…

A u priči o ulozi i značaju muzike u izložbenom prostoru, naš sagovornik ističe da je to specifična ambijentalna muzika koja se komponuje da bi kreirala atmosferu.

„Muzika treba da bude stimulativna, opuštajuća i da odgovara sadržaju. Kada smo radili muziku za izložbu u Muzeju primenjene umetnosti (izložba povodom obeležavanja 50 godina Muzeja) bile su izložene vinske čaše iz Srbije, iz srednjeg veka. Mi smo u čitavoj kompoziciji koristili zvuk tih čaša kako bismo napravili vezu između eksponata i posetilaca. “

Budućnost projekta

Istraživanje kako muzika deluje na posetioce u MNT vršiće se u naredna dva meseca. Rezultati će biti predstavljeni sredinom decembra, u planu je i objavljivanje publikacije. A originalna muzička slika bojiće stalnu postavku dorćolskog muzeja i nakon završetka istraživanja.

Aleksandar Vl. Marković navodi na kraju razgovora i da su Centar za primenjenu muziku i Agencija za razvoj publike Earth pozvani da učestvuju u projektu koji se odnosi na različite vrste zvuka u muzejima. Reč je o projektu Univerziteta Nova iz Lisabona, iz Portugalije, koji će se baviti ispitivanjem svih kategorija zvukova na posetioce.

Info

Aleksandar Vl. Marković je zajedno sa Jelenom Jovanović Simić ko-autor izložbe koja je nedavno otvorena (i moći će da se pogleda do kraja novembra) u Muzeju nauke i tehnike – Razvoj i primena rendgen tehnologije kod Srba od Tesle i Pupina do danas. I ta izložba emituje originalne muzičke talase komponovane na sadržaj postavke, prilagođene za stvaranje kvalitetne veze između eksponata i publike.

Fotografije: Centar za primenjenu muziku/Promo