Najbolje pesme benda The Doors
Iako zvanično imaju devet albuma, od kojih je jedan kombinacija izgovorene reči i muzičke podloge, velika većina fanova smatra da bend The Doors ima samo šest albuma. To je zbog toga što su oni snimljeni sa Džimom Morisonom koji je možda i glavni razlog, pored klavijaturiste i drugog osnivača benda Reja Manzareka, što je bend postao jedna od najuticajnijih rok grupa svih vremena. U subotu, 3. jula ove godine, navršava se tačno 50 godina od tragične smrti Džima Morisona, a u to ime vam donosimo 10 najboljih pesama grupe The Doors.
Roadhouse Blues (1970)
Ova pesma donosi zarazni bluz-rok ritam koji dolazi prvenstveno iz vrhunskih gitarskih deonica. Muzički gosti Loni Mek i Džon Sebastijan dali su maksimalni doprinos, koji se fenomenalno uklopio uz uvek harizmatični glas Džima Morisona.
Hello, I Love You (1968)
Iako je u vreme izlaska upoređivana sa pesmom All of the Night benda The Kinks, ipak poseduje neki sopstveni šarm i neodoljivost. Morison peva kao opsednut i u njegovom glasu se čuje sva strast koja treba da se prenese na slušaoce.
LA Woman (1971)
Poput mnogih drugih pesama koje se tiču određenog mesta, ona je istovremeno i oda tom glamuru i kritika narcizma i preterane opsednutosti grada i svih njegovih stanovnika samim sobom. Muzički, predstavlja džez-folk putovanje čiji je glavni vodič klavir, ali i celokupno živahno raspoloženje.
Moonlight Drive (1967)
Kada su se Morison i Manzarek prvi put videli nakon fakulteta, Džim je otpevao baš ovu pesmu i tako se i rodio bend The Doors. Pesma je pravo oličenje mističnog bluz-roka po kome je bend i postao poznat, a ostaje ubeležena kao jedna od njihovih najboljih.
Soul Kitchen (1967)
Pesma je navodno posvećena jednom kafe restoranu na priobalju Los Anđelesa u koji je Morison često svraćao kasno uveče, ali mnogi su je shvatili kao pesmu o pronalaženju utehe u tuđim rukama. Pesma je doživela i par relativno uspešnih obrada.
Touch Me (1969)
Gitarista Kriger nije baš bio oduševljen ubacivanjem pojedinih instrumenata u ovu pesmu, ali je na kraju ipak bio zadovoljan snimljenim. Morison ovde ne zvuči uobičajeno, već u skladu sa pesmom, što donosi prizvuk Elvisa Prislija i nekih džez pevača.
People Are Strange (1967)
Po rečima, pesma je namenjena onima koji nisu baš veseli i ne uklapaju se preterano u svoju okolinu, ali po atsmoferi je iznenađujuće živahna i tera na ponovno slušanje. Svi instrumenti su precizno iskombinovani i sve ima svoje mesto, što je čini još jednim remek-delom.
Light My Fire (1967)
Gorepomenuti Kriger napisao je ovu pesmu sa samo 20 godina i to je zapravo bio njegov prvi pokušaj pisanja pesme. Namerno je težio komplikovanom aranžmanu, kome je Manzarek najviše doprineo u uvodu, a Morison razmišljanjima o susretu između ljubavi i smrti.
Break on Through (To the Other Side) (1967)
Za prvi singl benda, svi članovi priznali su da su „pozajmili“ aspekte pesama Pola Baterfilda, Reja Čarlsa, Stena Getca i benda Them, ali ne može se poreći da je ova pesma donela nešto novo i eksplozivno. U prilog tome ide činjenica da pesma i danas zvuči moćno i autentično.
Riders on the Storm (1971)
Na ovoj pesmi nalaze se poslednji vokali koje je Morison snimio sa bendom, a nekako je simbolično da je to baš ovaj vanvremenski hit. Pesma je nastala kao varijacija na temu kantri-folk hita (Ghost) Riders in the Sky: A Cowboy Legend, kojoj je bend dao potpuno drugačiju atmosferu, jednako ubedljivu na prvo i stoto slušanje. Dostojan oproštaj od Morisona.
Izvor: The Guardian
Naslovna fotografija: AP
