Najbolji albumi u prvoj polovini 2021. godine
Broj novih muzičkih izdanja koja budu objavljena tokom jedne godine zaista je veliki i, čak i da hoćete, ne možete ispratiti sve što se dešava na sceni. Naročito kada se na to doda i domaća scena puna raznih mladih nada. Dobre vesti je da se snimaju albumi najrazličitijih žanrova, što znači da svako može pronaći nešto što mu se dopada. Zato smo probali da vam izdvojimo nekoliko ovogodišnjih muzičkih izdanja koja bi mogla da vam se dopadnu, u zavisnosti od žanrovske preference…
Nick Cave and Warren Ellis – Carnage
Dva stara znanca i majstora ponovo su se ujedinila da donesu još jedno neporecivo važno delo muzičke umetnosti koje se definitivno neće dopasti svakome, ali kome bi svako trebalo da pruži šansu da ga obuzme. To što oni stvaraju ne može se nazvati prostom muzikom, to je poezija koja transcendira van okvira definicije i pravila. Kejv se, između ostalog, dotiče svoje mladosti i cele prošle godine, dok mu Elis pruža nadrealne podloge.
Gojira – Fortitude
Francuski metalci oduvek su bili puni energije i veliki deo nje bio je usmeren na skretanje pažnje na klimatske promene na Zemlji, kroz najrazličitije teme i pesme. Njihovo najnovije izdanje ponovo podiže kvalitet svakog tona za lestvicu više, sa besom i strahom oko toga da li ćemo uskoro imati planetu na kojoj može da se živi. Teški rifovi i bubnjevi proizvode pravu oluju zvuka koja od vas traži da se pokrenete i da učinite nešto, a ne samo da budete nemi posmatrač.
Sons of Kemet – Black to the Future
Jedan od bendova ključnih u razvoju britanske džez scene u poslednjih desetak godina izdao je novo ostvarenje, nabijeno tenzijama usled kršenja ljudskih prava. Izabrali su rešenja koja nisu toliko melodična i lagana za pevušenje, a u kojima ponovo dolazi do izražaja genijalnost saksofoniste Šabake Hačinsa. To ne znači da ova muzika nije poletna, naprotiv, tu ima puno ritmova koji će vam pokrenuti noge, sa raznim uticajima poput hip-hopa, etiopijske etno muzike i rege standarda.
Arlo Parks – Collapsed in Sunbeams
Pre samo nekoliko godina, autorka je objavljivala svoje demo snimke preko posebnog BBC sajta, a sada, sa 20 godina, stigao je punokrvni debi album, i to odlično ocenjen. Mnogi su dugo očekivali ovo izdanje, jer je Arlo već dobila epitet „glasa generacije“ zbog neverovatne empatije koju stalno prikazuje i neospornog muzičkog talenta. A sva očekivanja je opravdala, ne samo lepim glasom, već i efektnom poezijom i izborom važnih tema. Sve to prevazilazi generacijske granice.
St Vincent – Daddy’s Home
Eni Klark, umetnica koja stoji iza ovog pseudonima, za svaki novi album smišlja sebi neku novu personu koja je pod uticajem drugačijih tema. Ovog puta, album je uslovljen povratkom njenog oca iz zatvora nakon deset godina, a svaka od pesama predstavlja omaž i parodiju na neku od čuvenih pesama 70-ih godina, koje se sve nalaze na pločama njenog oca. Ona nas uvodi u jedan psihodelični i uvrnuti svet, pun ehoa soula, popa, fanka, roka i drugih žanrova, ali bez konačnog uspešnog pronalaska sebe. Verujemo da će i dalje tražiti novu personu i novu inspiraciju, ali ako nastavi u ovom pravcu, očekuju nas još mnoga kvalitetna izdanja.
Izvor: The Guardian
Naslovni kolaž: Transgressive Records/Loma Vista Recordings