Ova narodna pesma se peva u svakoj kafani, a iza sebe krije toliko tužnu priču da kad je čujete treba vam šećera i vode

Godinama se mislilo da je „Dimitrijo, sine Mitre“ tek još jedna vranjanska narodna pesma o mladiću kog žena vara i o majci koja pati zbog toga.

Ali, iza njenih stihova stoji daleko dublja i tragičnija priča – i žena koja je pesmu stvorila.

Autorka je bila Stana Avramović (1897–1969), žena kojoj dugujemo očuvanje mnogih pesama koje danas smatramo simbolima vranjske tradicije. „Dimitrijo, sine Mitre“ napisala je 1919. godine, inspirisana istinitim događajem, a pesmu je dorađivala tokom celog života. Bila joj je toliko važna da je želela da se peva na njenoj sahrani – i želja joj je ispunjena.

Ljubav, očaj i tragedija kao narodna pesma

Pesma je posvećena Staninom rođaku Dimitriju i njegovoj supruzi, takođe Stani. Njihov brak bio je pun ljubavi, ali bez dece – što se u tadašnjem društvu smatralo sramotom i velikom nesrećom. Pod pritiskom supruga i svekrve, očajna Stana pokušala je da reši problem tako što će zatrudneti sa drugim čovekom, uz blagoslov svog ujaka Tome Karaminge.

Zatrudnela je, ali je tragično preminula na porođaju. Dete je preživelo. Kada je ujak Toma Dimitriju priznao da beba nije njegova, Dimitrije je tiho odgovorio:

„Nema veze, ovo je bar moja Stana rodila.“

Ali, bol nije mogao da izdrži – na pomenu svojoj ženi, Dimitrije je oduzeo sebi život. Ubrzo su, od tuge, preminuli i njegova majka i ujak.

Od života do večnosti

Iz tog bola nastala je pesma koja je postala večna. Baba Stana je jednom rekla:

„Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu.“

Možda u njoj zaista nisu ispevani svi detalji, ali dovoljno da pesma vek kasnije i dalje odzvanja kroz glasove velikih umetnika – od Olivere Katarine i Staniše Stošića, do Vasilije Radojčić pa čak i grupe Galija u rok aranžmanu.