Pre nego što su se tukli, braća Galager su ovako izgledali i zvučali: Prvi album grupe “Oasis” slavi svoj 30 rođendan

Prvi album grupe Oasis “Definitly Maybe” slavi svoj 30. rođendan.

Oasis su ponovo u žiži interesovanja, jer braća Galager su rešili da zakopaju ratne sekire i 2025. ponovo izađu zajedno na binu pod imenom svog originalnog benda. Ovaj rijunion se čekao jako dugo, a odlagali su ga Noel i Lijam svojim čarkama, svađama i prozivanjima, koja su trajala i za vreme postojanja benda.

Rijunion je objavljen baš u zgodno vreme po njih jer ovih dana, tačnije 29. avguta slave i veliki jubilej, 30 godina od izlaska njihovog prvog albuma “Definitly maybe” koji ih je stavio, prvo na Brit pop mapu, a onda i kartu cele muzičke industrije sveta.

Oasis – Definitly Maybe, 30 godina kasnije

Te 1994. godine svet rokenrola je postojao pomalo umoran od mračnih tonova grandža, a kao kontra se pojavljivala pop energija Britanije, nazvana Brit pop. Naravno, nisu oni bili ništa veseliji u svojim temama, ali tonovi i poletnost refrena i melodija je ipak bila lakša za konzumiranje.

Suede, Elastica, Blur, Pulp, svi oni su več imali svoja izdanja i izgrađeno ime, ali s kraja leta 1994. sa albumom prvencem im se pridružuju oni koji će za vrlo kratko vreme ih i preskočiti i postati priča i žanr za sebe.

Oasis su tad sačinajvali braća Noel i Liam Galager, ali i Pol Bonhed Arturs, Pol MekGigan i Toni MekKerol. Kao producenta su doveli Ovena Morisa koji je snimao bend sa nekoliko već pozantih rokenrol “caka”, pozivajući se na iskustva koje su imali Fil Spektor u saradnji sa Lenonom, ili Viskonti u saradnji sa Bouvijem na albumu Low.

Album je sklopio sve najbolje što je Britanija imala u svojoj pop istoriji, ali sa nešto pojačanim distorzijama gitara Noela Galagera, i stavom brata mu Lijama, koji ponekad izgleda kao da mu ni do čega nije stalo, sve dok ne reši da se pobije sa vama i pokaže svoj ulični pedigre.

Na omotu albuma su rešili da u stanu svog člana Bonehda odaju poštovanje nekim svojim herojima i pop kuluturnim referencama. Fotka je inspirisana omotom ploče Bitlsa, na Tv-u je film “Dobar, loš, zao”. Tu su i slike Rodnija Marša fudbalera Mančestera sitija, za koje navijaju Galageri, ali i Džordži Besta, fudbalera Mančestera Junajteda za koje navija Bonhed, a tu je i poster čuvenog muzičara Burta Bakaraka.

Album se nalazi na svim onim listama najboljih ikada kao i onih koje morate poslušati pre nego umrete. Najviše je dobacio na NME listi najbljih britanskih albuma svih vremena, gde je bio čak na prvom mestu.

Od hitova ostaće za vjek i vjekova “Supersonic”, za koju je Noel davno izjavio da mu je omiljena pesma Oasisa svih vremana. Zatim sjajna stadionska balada “Live forever” koja je u originalu trebalo da traje duplo duže, ali na kraje im je zbog dugačke solaže sve zaličilo na “Guns n Roses”, tako da su je ipak skratiili. “Rock n Roll star” otvara album ali i koncerte svojom poletnošću, dok će pesma “Cigaretes and Alcohol” zbog stiha “you might as well do the white line” postati prva pesma na britasnkoj top listi koja je ušla u top 10 i a ima pozitvan stav prema korišćenju kokaina.

Album je prodat u 100,000 samo prevog dana stigoa je do danas do brojke od 8,5 miliona kopija širom sveta.

Nakon toga, Oasis postaju jedna od najvećih bendova na svetu, Brit pop postaje najbitniji gitarski žanr, stvara se suparništvo sa Blurom, ali mnogo jači sukob će nastati između dva brata koji će kao rogovi u veći nastaviti da se ponašaju u narednim decenijama, sve do ovih novih dana, kad su rešili ponovo da robaju zajedno.