Bajagin hit krije veliku grešku koja nas je oduvek zbunjivala, a sad imamo objašnjenje: Album “Pozitivna Geografija” slavi 40. rođendan
Tog 30. januara 1984. izašao je prvi album Bajage i Instruktora, “Pozitivna Geografija” koja danas slavi 40. rođendan.
Sam album ulazi u istoriju domaćeg rokenrola kao jedan od najupečatljivijih prvenaca, a na njemu se nalazi pregršt hitova koji se i dan danas slušaju. Tu su “Berlin”, “Limene Trube”, “Poljubi me”, “Papaline”, ali i “Tamara” koja pored toga što je veliki hit, oduvek pomalo zbunjuje ljude.
Naime, Bajaga peva o tome kako na minus 26 čeka svoju Tamaru u Moskvi, ali ostali geografski lokaliteti ne odgovaraju glavnom gradu Rusije. Pominje i Nevu i Ermitraž ali i teatar Boljšoj koji se ne nalaze svi u istom gradu.
Naravno, Bajaga kao i mnogo puta posle toga poslužio se nešto slobodnijm rimovanjem stihova, ne bi li pesma prosto bolje zvučala. Ili se toliko smrzao dok je čekao Tamaru da nije znao gde je.
“Kad sam pravio “Tamaru” nisam bio u Rusiji. Napravio sam gomilu faktografskih gresaka. Neva i Ermitaž su u Lenjingradu, a Teatar Boljšoj u Moskvi. Ne bi Tamara sad živela i u Lenjingradu i Moskvi. Rusi se nisu bunili, njima je bilo simpa” ispričao je Bajaga za blog Aleksandra Arežine.
U pesmi se čuje i ženski glas na ruskom, ali šta ona priča nije niamlo romantičnu, kako bi odgovaralo samoj pesmi.
“Doktor Spira (jedan od Bajaginih saradnika) se setio da nađemo neku ribu da nešto ispriča na ruskom, bilo šta. Ali ne možemo da nađemo neku da ima dobar akcenat. Sve znaju ruski, ali onako. Spira se seti da svaki dan na radiju ima vodostaj na ruskom! I mi snimimo ribu sa radija što čita vodostaj! Tako da u “Tamari” čuješ da je Dunav kod Bezdana visok toliko, a kod ovoga grada toliko” završio je Momčilo Bajagić.
Kako je nastala Pozitivna Geografija?
Prvobitno objavljen kao solo album Momčila Bajagića „Bajaga”, album je kasnije uvršten u zvaničnu diskografiju Bajage i Instruktora, pošto ga je Bajagić snimio sa muzičarima sa kojima će kasnije formirati Bajagu i Instruktore.
Album je 1998. godine ocenjen kao 37. na listi 100 najvećih jugoslovenskih rok i pop albuma u knjizi YU 100: Najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike.
“Imao samo kao zvaničan posao u Čorbi, pa sam za nju morao da radim pesme, a ovde sam se nekako opuštao. Onda se Kornelije Bata Kovač pojavio. U to vreme smo sa Batom kao producentom radili album Čorbe “Muzičari koji piju”. “Kada hodaš” je jedna od pesama napravljena na tom porta studiju kao demo snimak, koju sam dao Čorbi. ata je bio producent, aranžer i čovek koji mi je najviše pomogao na početku karijere, u tom nekom muzičkom smislu. Stvarno me naterao, odveo i rekao: “ajde da snimamo album”. Bata je svirao klavijature na albumu i prve dve svirke u Kulušiću i Domu omladine, ali ne više jer je inače bio prezauzet” ispričao je Bajaga.
U nekom trenutku Riblja Čorba je tražila od Bajage da se više posveti bendu i da krene na turneju sa njima. Bajaga je imao zakazano i more, ali i svirke sa Instruktorima na radnim akcijama i tu je stvar pukla.
Sa ovim albumom je započela u pravom svetlu jedna od najuspešnijih karijera u domaćem rokenrolu. Pozitivna Geografija i dalje je jedan od najšarenijih i najlepršavijih albuma ikada a svakako i najmanje pretenciozan debi u istoriji domaćeg rokenrola. Ove pesme i dalje zvuče zabavno i šašavo kao tog januara orvelovske 1984. godine.