Prva evrovizijska drama, glavni akter Crna Gora: Da li je sve bio samo medijski zamajac i puko privlačenje pažnje?

Krajem novembra pojavila se vest da je nakon dve godine pauze Crna Gora dobila predstavnika za Evroviziju 2025, bend NeonoeN sa pesmom Clickbait. Međutim, ubrzo se otkrilo da je numera sa kojom su hteli da se takmiče stara, a osvrt na ovu malu evrovizijsku dramu koja je zakuvala atmosferu na samom početku dao je naš politikolog i analitičar balkanske estradne scene Ognjen Gogić.

Njegov tekst prenosimo u celosti.

U periodu između dve Evrovizije, verni fanovi ovog televizijskog fenomena osećaju se kao čuvari plaže u zimsko doba. Ako neko zna koliko depresivno ume da bude čekanje na početak nove sezone, onda je to primorska država poput Crne Gore. Otud ne čudi što se upravo Crna Gora smilovala na nestrpljive evrovizijske obožavatelje i Montesongom otvorila predsezonu.

Nakon dvogodišnje apstinencije, Crna Gora se u evrovizijski ekosistem vratila u velikom stilu. Osim što je organizovala prvo nacionalno finale i predstavila prvog učesnika predstojeće Evrovizije, Crna Gora nam je priredila i prvu evrovizijsku dramu! Priznali mi to sebi ili ne, drama i kontroverze podjednako su, koliko i pesme, razlog zbog kog toliko volimo Evroviziju. U tom pogledu, Montesong nam je pružio evrovizijsku pretpremijeru kakvu zaslužujemo.

U nedeljama nakon Montesonga, Radio i televizija Crne Gore (RTCG) bavila se „vađenjem fleka“ koje su razni skandali ostavili. Društvene mreže su se ustalasale zbog voditeljskih gafova, isplivala je polemika između scenaristkinje Montesonga Vesne Dedić i direktora RTCG Borisa Raonića, umetnička direktorka i voditeljka festivala Vladana Vučinić dala je otkaz, dok je drama dostigla vrhunac kada je pobednik takmičenja NeonoeN objavio da se povlači sa Evrovizije.

U retrospektivi će se, međutim, ispostaviti da su svi ti događaji delovali kao medijski zamajac koji je privukao pažnju evrovizijske javnosti na to šta Crna Gora ima da ponudi. Montesong verovatno ne bi pobudio toliko interesovanje da nije, pored prve pesme, doneo i prvo odustajanje.

Iako zemlja izuzetno muzikalnih autora i pevača, Crna Gora ulazi u novi evrovizijski ciklus sa nepovoljne startne pozicije. Naime, Crna Gora ne spada među one države koje evrovizijska publika pomno prati. Prethodne dve godine Crna Gora nije učestvovala na Evroviziji, dok je pre toga retko uspevala da se domogne finala. Od kada na Evroviziji samostalno učestvuje, Crna Gora je samo dva puta imala predstavnike u finalu. To su bili Sergej Ćetković 2014. i Knez 2015. godine.

Rano održavanje Montesonga u odnosu na druga nacionalna finala trebalo je da pomogne Crnoj Gori da privuče veću pažnju na svog predstavnika. Međutim, da bi se našla u središtvu interesovanja, Crnoj Gori je bio potreban dobar klikbejt (clickbait)! Crnogorski izbor za predstavnika za Evroviziju Montesong održan je 27. novembra u Podgorici. U konkurenciji od 16 pesama, pobedu je odneo bend NeonoeN sa numerom Clickbait.

Bend NeonoeN je „izveo Džamalu“ tako što je do ukupne pobede došao kao drugoplasirani i kod žirija i kod publike. „Izvođenje Džamale“ je evrovizijski žargon koji referiše na ukrajinsku predstavnicu Džamalu (Jamala), koja je do pobede na Evroviziji 2016. godine došla na isti način. Nakon pobede pesme Clickbait, ubrzo je u crnogorskim i regionalnim medijima došlo do proliferacije klikbejtova. Internet portali i društvene mreže postali su zasuti klikbejt sadržajima. Među njima je bio i snimak koji prikazuje kako bend NeonoeN izvodi radnu verziju pesme Clickbait na Festivalu kulture Zabjelo u Podgorici održanom 2023. godine.

Prvo izdanje Montesonga tako suočilo se sa rizikom da ostane upamćeno po diskvalifikaciji svog pobednika usled evrovizijskih pravila koja nalažu da takmičarske pesme ne smeju da budu u potpunosti ili delimično izvedene ili objavljene pre 1. septembra prethodne godine kako se ne bi stekla kompetitivna prednost. Umesto da čeka presudu RTCG-a i Evropske radiodifuzne unije (EBU), bend NeonoeN samostalno je odlučio da odustane od Evrovizije.

EBU je u sličnim situacijama u prošlosti, kao u slučaju evrovizijskih pobednika poput pomenute Džamale i Holanđanina Dankana Lorensa, zaključio da „curenje“ pesme pre roka nije narušilo konkurenciju na takmičenju, odnosno da nema osnova za diskvalifikaciju spornih pesama. Ipak, NeonoeN je sam odlučio da se povuče jer je pesma Clickbait podstala klikbejt (clickbait). Iako zvuči kontraintuitivno, rezon je vrlo logičan.

Šta je klikbejt (clickbait)?

Kao što mu samo ime govori, klikbejt je mamac za kliktanje. Pojam se odnosi na naslove koji se objavljuju na internetu sa osnovnim ciljem da privuku pažnju i navedu korisnike da kliknu link i posete sadržaj koji je objavljen. Pojam ima pretežno negativnu konotaciju jer je najčešće reč o bombastičnim i senzacionalističkim naslovima koji često ne odražavaju sadržaj stranice koju nas navode da posetimo. Nakon što „progutamo“ taj mamac, najčešće se osećamo obmanuto jer nam je neko potrošio vreme na bavljenje sadržajem koji nema veze sa naslovom koji nas je zainteresovao.

Ipak, nikako nam ne uspeva da naučimo lekciju, medijski se „opismenimo“ i izbegnemo da se ponovo „upecamo”. U osnovi svega je, naravno, finansijski motiv. Naše kliktanje se nekom internet alhemijom pretvara u tantijeme na računima kreatora tog ispraznog sadržaja.

Bend NeonoeN je kroz svoju pesmu Clickbait hteo da nam ukaže na štetnost nasedanja na klikbejt naslove, kao i na naše kompulzivne navike na društvenim mrežama. Kada se njihov pokušaj podizanja svesti izvrgao u svoju suprotnost i sam se pretvorio klikbejt, razumljivo je bilo što su članovi ovog benda ostali dosledni sebi i povukli se sa takmičenja. Odluka je delikatna ali za svako poštovanje.

Ne pamti se da se bilo koji izvođač poneo na isti način. Klikbejtovi koje je stvorila pesma Clickbait doveli su do toga da Nina Žižić dospe u žižu javnosti! Možemo se malo poigrati rečima. Nakon što je NeonoeN objavio povlačenje, RTCG je odlučio da će Crnu Goru na Evroviziji predstavljati Nina Žižić, kao pobednica žirija i drugoplasirana u ukupnom poretku Montesonga. Nina Žižić je sve vreme važila za apsolutnog favorita međunarodne publike koja je pratila Montesong.

Njena pesma Dobrodošli bila je prva na anketama Wiwibloggs, Eurovisionworld, My Eurovision Scoreboard, a izdvojila se i u reakcijama evrovizijskih influensera. Razlog zbog kog je Nina naišla na tako dobar prijem ne treba dugo tražiti. On leži u kvalitetu melodije, produkcije i vokalnog izvođenja.

Ne treba zanemariti ni dubinu teksta, iako on nije presudan kod publike koja ne razume naš jezik (da ne ulazimo u to da li Nina peva na srpskom ili crnogorskom). Autorski tim koji potpisuje pesmu Dobrodošli, s kojom će Nina nastupiti u Bazelu, čine kompozitor Boris Subotić, tekstopisac Violeta Mihajlovska Milić i producent Darko Dimitrov. Kada se ta imena izlistaju, jasno je da rezultat može biti isključivo pamtljiva melodija, promišljen tekst i moderna produkcija. Na sve to dolazi i nadahnuto vokalno izvođenje. Žanrovski posmatrano, pesma Dobrodošli je snažna klavirska balada koju odlikuje dramatična atmosfera.

Najveći aduti koje Nina kao izvođač poseduje su tehnički potkovan i rezonantan glas, te sugestivna interpretacija koja ostavlja utisak da se na sceni odvija monodrama. Pored Nine tokom nastupa se na led ekranima jedino uočavaju siluete ljudi koje verovatno predstavljaju one „čiste pred Bogom“, o kojima se u pesmi govori, koji su tu „u zlu i u sreći“ ali su „nijemi, stoje bez riječi“ onda kada se pitamo „gdje su sad“. Crna Gora može biti bezbrižna izbor koji je napravila. Crna Gora na Evroviziju šalje pesmu i izvođača čiji kvalitet niko ne može da ospori.

Da li će to biti dovoljno za visok plasman, još je rano reći, ali razlozi za optimizam postoje. Rizik s kojim se Nina suočava jeste da njena pesma može biti doživljena kao preozbiljna od strane evrovizijske publike, koja je često naklonjena zabavi i kempu. Način da se crnogorska delegacija s tim izbori jeste da osmisli nastup koji će vizuelno držati pažnju od prvog do poslednjeg takta pesme. Treba imati u vidu da savremena publika generalno pati od deficita pažnje, između ostalog i zbog razloga o kojima peva NeonoeN. Ako nastup u jednom trenutku postane dosadan, glasovi publike su izgubljeni. Dok pesma ne zahteva revamp (doradu), inscenacija (staging) koja je viđena na Montesongu svakako treba da bude unapređena pre nego što dođe do Bazela.

To ne znači da se treba opredeliti za ekscentričnost umesto minimalizma koji je prikazan, već da je potrebno osmisliti koncept nastupa koji efektnije komunicira poruku pesme. Za to se ima dovoljno vremena. Na račun poslednjih izdanja Evrovizije može se mnogo toga prigovoriti, ali ne i da su kvalitetne pesme i pevači ostali oštećeni. Uprkos tome što u polufinalima glasa samo publika, mesto u finalu pronalaze i pesme za koje se verovalo da su više po volji žirija. Zato ne treba potcenjivati sposobnost evrovizijske publike da nagradi kvalitet koji donosi Nina i obezbedi joj mesto u finalu.

U finalu se pita i žiri, što Nini daje realnu šansu da bude najbolje plasiran predstavnik Crne Gore na Evroviziji od kada se ona takmiči samostalno. Procena je možda smela, ali nije bez osnova. Nina bi Crnoj Gori mogla da donese sličan rezultat onom koji je za Severnu Makedoniju ostvarila Tamara Todevska sa pesmom Proud 2019. godine. Između njihovih pesama i nastupa se, inače, mogu povući brojne paralele.

Pravda za Ninu!

Učešće Nine Žižić na Evroviziji prati i određeni narativ, što se poslednjih godina pokazalo kao neophodan sastojak da bi se mediji zainteresovali za izvođača. Naime, Nina Žižić je već pevala na evrovizijskoj sceni i to 2013. godine kao nepotpisani vokal na pesmi Igranka, s kojom je Crnu Goru predstavljao bend Who See. Bend Who See smatra se žrtvom jedne od najvećih nepravdi viđenih u novijem evrovizijskom periodu. Iako je u svom polufinalu zauzeo četvrto mesto po glasovima publike, Who See nije uspeo da se plasira u finale jer ga je žiri „potopio”. Da je tada važio aktuelni sistem po kome u polufinalu glasa samo publika, Who See bi se našao u finalu i ostavio još veći trag u evrovizijskom sećanju.

Nina je ostala dvostruko oštećena jer ne samo da nije dobila priliku da svoj glas pusti u finalu, već nije bila ni potpisana na pesmi koja se smatra jednom od najikoničnijih u savremenom evrovizijskom periodu. Evrovizija 2025. u Bazelu prilika je da se Crna Gora konačno pozicionira na evrovizijskoj mapi kao relevantan učesnik, ali i da Nina dočeka svoju pravdu. Budući da kompozitor i tekstopisac pesme Dobrodošli dolaze iz Srbije, publika iz Srbije ima dodatni razlog da navija za Ninu i poželi joj uspeh!