Recenzija albuma “Dvojko”: Stand up nastup ili hip hop album, nebitno, svakako je pokidao

Pre nekoliko godina, posle izlaska prvog mu solo albuma “Vojko”, Vojko V je izjavio da je ovo početak trilogije, a da će se nastavci zvati “Dvojko” i “Trojko”. Svi smo se lepo nasmejali ovom gegu, kad ne lezi vraže, on je bio mrtav ozbiljan i zaista je izbacio “Dvojka”.

I to mu je verovatno i poslednji put da je bio ozbiljan. Dobro, ako izuzmemo to da je bavljenje komedijom jedan težak posao, ali sa albumom “Dvojko”, ovaj muzičar se izdiže iznad koncepta hip hopa i muzike generalno, jer “Dvojko” je već na neki način “comedy special” i usnimljeni stand up nastup, koji ćete slušati sa osmehom od uva do uva, pauziraćete pesme da se ismejete, ali i vraćati ih da skontate sve moguće reference koje se pominju.

Već na prethodnom albumu Vojko je pokazao koje ga teme zanimaju. Ako to nisu provale, panovi, jezičke igrarije i kalamburi, onda je to tema odrastanja iliti starenja, uvek suprotstavljena željom da se ostane još koji sat duže u gradu pre povratka u toplo pordično gnezdo. Ta razlomljenost između odlaska na after i buđenja prerano jer se dete usralo u pelene je ono što se njemu očigledno najviše vrzma po glavi, i on te prezentuje na iskren i krajnje duhovit način tako da svi mogu da razumeju i da se identifikuju sa tim “umorom”.

Kao što se ispostavilo, centralna pesma prethodnog albuma bila je “Zovi čovika” u kojoj lik u ranim tridesetim putujući od žurke do aftera želi ustvari samo “kuću kao Saša iz TBF-a”. Na ovom albumu centralna stvar je onda “Evo me opet” (sa genijalnim korišćenjem Luisa u refrenu) gde naš glavni junak, sad malčice stariji, ima kuću i svoj mir, ali ga đavo opet vuče dalje na putovanja i druge nemire.

Ovaj album već ima hitove. Pomenuta “Evo me opet”, kao i “Moja lipa” i “Umoran” su pesme koje već svi znamo i volimo. Tu je i “TT 33”, kao sjajna sprdnja na noviju repersku produkciju u stilu Lonely Island ekipe. “Saborska penzija” je ruku na srce možda i najslabija pesma na album, ali ima efektan spot.

Problem je što ove pesme već znamo i sad iskreno, ne obraćamo pažnju na njih jer nas zanima da čujemo šta još “Dvojko” krije, a zaboravljamo da kad jedno izdanje ima tako velike hitove kao što su ovi pomenuti, ono se već isplatilo. Ipak, od novih pesama ima itekako šta da se vidi.

Možda malo više nego inače, Vojko je posvetio vremena jezičkim akrobacijam. Pa tako počinje sve sa vudupopajevskom “Šerbedžija”. Međutim, kao eksperiment pun gegova, izdvaja se pesma “Ela” u kojoj je rešio da svaki stih završi sa, jelte, ela. Šta da vam kažem, to je rep pesma u kojoj iz jednog stiha koji je referenca na teen film “Twilight” ode na referencu na Tramvaj zvani želja u drugom stihu. Nešto što se ne sreće svaki dan.

U suštini, ako je Vojko već roditelj i to nam na svaki način govori, normalno je da je album prepun “Dad Joke” viceva. S tim što je sad, kad je zaista otac, ova priča je dobila pun legitimitet. Ovaj čovek ima toliko kredita kod nas, da smo čak u fazonu da mu progutamo rečenicu – “Mamasita, tata gladan”. Jednu krajnje Prljavi Inspektor Blaža foru.

Ipak, postoje dve pesme na albumu koje prevazilaze šalu, šegu, komiku, i borbu kasnog tridesetogodišnjaka za mir i nemir. Jedna je “Shoe care 98” koja govori o maničnom raspoloženju današnjice, da ne kažemo depresiji, koja se uvek kreće od najnižih suicidalnih razmišljanja do najviših visina raspoloženja, a između ove dve faze prođe samo nekoliko sati čoveka. Sve to Vojko je zakitio refrenom, gotovom navijačkim, koji nekome ko ne obraća pažnju na tekstove, može da zazvuči kao pesma o uspesima fudbalske reprezentacije Hrvatske. Jedna pametna, velika i važna pesma.

I onda za kraj, specijalitet i nešto što ovaj album odvodi u potpuno drugi svet i pravac. Pesma “Tour life” traje punih 20 minuta, sastavljena od kratkih isečaka sa prethodne turneje, koja možda u prvom mahu deluje kao loša ideja i pomislite “gde je bre ovaj krenuo sa pesmom od 20 minuta”, da bi slušali, i slušali, i slušali, i otkrivali slojeve svih mogućih fora izrečenih, gde na neki način dobijate najbolji nesnimljeni dokumentarac o rokenrol turneji na ovim bakanskim prostorima. Čak i da vam se do ovog momenta ovaj album nije dopao, na 5. ili 6. minutu ove pesme vam pada gard.

Da li je “Dvojko” bolji ili gori od “Vojka”. Ne znam. Jer tehnički nije isti žanr, nisam ni siguran da li je ista vrsta umetnosti. Ovaj album je komično blago sa par nekih ozbiljnih zaokreta, čoveka koji je dosta radio da bi postao regionalna zvezda ali i čoveka koji gradi svoj put dok se u isto vreme vozi na njemu, i ne znamo šta će uraditi sledeće ali to je upravo ono što je najviše uzbudljivo. Voleo bih da kažem da sam posle “Dvojka” siguran da Vojko nikada neće napraviti loš album, ali jbg, slušao sam “Firmu” od Dječaka.