R’n’B pevačica o kojoj se priča: Manivi nas poziva na vreli ples sa novom pesmom „Nek Izgore”

Ivana Vukmirović Manivi je umetnica o kojoj se priča. Ona i njen bend sa uspehom sviraju i stvaraju već neko vreme, a svakom novom pesmom intrigiraju sve više i više ljudi.

Album iz prošle godine “Mirror” nastao je nakon Ivaninog povratka iz Berlina. Multikulturalna sredina i raznolik umetnički život u Berlinu doneli su novu perspektivu njenom autorskom stvaralaštvu. Tako je sve više uočljivo njeno pomeranje ka modernijem r’n’b zvuku, ali sa odavanjem pošte starijem zvuku, džezu i soulu. Novi singl Nek izgore je bio povodom za razgovor sa Ivanom, ali dotakli smo se i njenoh pređašnjeg rada kao i onoga što nas čeka u budućnosti.

Ćao i za početak, koliko veliki plamen želiš da obuhvati novi singl “Nek izgore”?

Ćao i hvala na pozivu da odgovorim na Vaša pitanja! Naravno da bih volela da obuhvati što veći plamen i da je što više ljudi čuje, ali to mi nije primarno kad je stvaranje muzike u pitanju.

Kaži nam malo kako nastaju tvoje pesme, od same inspiracije pa do ulaska u studio i na kraju do njenih live izvođenja?

Uglavnom kreće tako što napravim muziku na laptopu, pa preko toga smišljam odgovarajuću melodiju i tekst, mada ponekad proces ide i obrnuto. Nakon toga, divni muzičari iz mog benda daju pesmi svoj kreativni pečat i tako nastaje ono što čujete na našim svirkama.

Koliko si se ti promenila od svojih početaka, a koliko generalno sama muzika i pravci koje sviraš?

Sam početak je bio stilski više orijentisan ka mainstream R’n’B/ soul-u, i produkcija je bila organska. Drugi album je produkcijski drugačiji jer smo miksom organskog zvuka sa elektronskim, živih instrumenata sa semplovima dobili neki novi zvuk.

Da li veruješ u onu staru – nemoj da upoznaješ svoje idole? Da li si upoznala ili svirala možda sa nekim?

Jesam! Nije tajna da mi je Skaj Vikler bio muzički uzor još od početaka sa bendom Bad Copy, i kad sam ga konačno upoznala, stekla sam dobrog prijatelja i muzičkog mentora sa kojim imam lepu saradnju.

Koliko je težak prelazak sa engleskog na srpski u pisanju tekstova? Kako je to kod tebe prošlo?

U početku je bilo veoma teško ali uz pomoć prijatelja koji uskoče kad zafali neka reč, ide mnogo lakše. Imala sam tu sreću da sarađujem i družim se sa ljudima koji rade hip hop na srpskom tako da uvek imam s kim da se konsultujem oko pisanja.

Sarađivala si Markom Luisom, Viklerom… koja iskustva nosiš iz tih saradnji?

Obojica su moji dobri drugari s kojima imam super odnos i van posla, što je najbitniji kriterijum kad biram s kim sarađujem, tako da su za mene saradnje uvek lepo i zabavno iskustvo.

Sa kim bi volela još da radiš (dream big slobodno)?

Sa Robert Glasperom ili Jacob Collierom

Kako vidiš muzičku scenu kod nas? Gde vidiš svoju poziciju? Da li su kompromisi i komercijalizacija neminovni da bi se došlo do većeg broja ljudi?

Donekle mislim da je poželjno se muzika približi prosečnom slušaocu ali ne po cenu toga da autor izgubi autentičnost.

Koliko si „gadljiva“ na određene stvari, da li postoje neki žanrovi i saradnje koje ni u ludilu ne bi prihvatila?

Osoba sa kojom sarađujem, kao i projekat na kome radimo mora da odgovara mom senzibilitetu, ali ne postoji žanr koji bih po defaultu izbegavala.

Šta nas čeka od tebe u budućnosti?

Nastup za beogradsku publiku 30. jula u Barrel House-u, 4. avgusta na Paliću u okviru Youth Jazz and Rock festivala i neke nove pesme na jesen.

Naslovna fotografija: Manivi/Andreja Marković