Sam/sama kao list na vetru – Plejlista za karantinski solo žur na, što da ne, fank i soul teme

Može biti da ćemo ove pandemijske dane, između ostalog, pamtiti i po domišljatosti kada je u pitanju popularna kultura i uživanje u njenim brojnim neretko slasno-sočnim plodovima. Ako je već moguće organizovati samoinicijativne filmske maratone ili ad-hoc festivale u solo-varijanti ili barem simultano sa dragima i prekopotrebnima, pravde mora da bude i za, recimo, ideju o, naravno, iznuđenim ali možda i smislenim i zbilja zabavnim karantinskim žurkama za jednu osobu. Ako krenete putem te zamisli, evo predloga moguće plejliste na, na primer, fank i soul teme prevashodno. Najposle, i đuskanje uz ove sjajne bisere iz prikrajka možete da podvedete pod sa svih strana sugerisanu fizičku aktivnost i u ovim neuslovima za tako nešto, zar ne?

Dakle…

• Eric Roberson – Couldn’t Hear me over the Music

Lagano, nežno, elegantno, diskretno ulaženje u poželjni gruv uz ovaj krasan trenutak čiste genijalnosti Erika Robersona, koga možda pamtite sa jedne od sesija kod nas nekada (sasvim zasluženo) voljenog Džajlsa Pitersona. Tekst  pesme problematizuje začudnu situaciju kada se muzika ispreči romansi koja samo što nije buknula.

• Crown Heights Affair – Is it As Good As it Looks

Ovde već mirne duše možemo da krenemo na samu srž i samu, da se tako izrazimo, krtinu, lascivnu plesnu izuzetnost kolektiva Crown Heights Affair; sve nužno je tu, uključujući, naravno, i naglašeno pulsiranje basa.

• Sheila E. – The Glamorous Life

Prirodan nastavak mogao bi da bude jedan od najefektnijih radova Prinsove štićenice Šejle E. Prinsa ima dosta i u ovoj odličnoj pesmi u izvođenju čuvene perkusionistkinje i pevačice (kakav moćan spoj!), što, naravno, nimalo ne škodi. Pas le contraire…

• Run for the World – Oh, Sheila

A šta drugo posle božanstvene Šejle E. nego ovaj strastveni hit za koji mnogi i dan danas veruju da ga zapravo izvodi Prins i da je narečena Šejla upravo Šejla E. A ni jedno ni drugo nije tačno. I ne mari. Pomenimo to da ova pesma ima i potpuno neočekivan i sumanut manji deo na britanskom engleskom. Neznano zašto. Ali radi radnju, to stoji.

• Patrice Rushen – Never Gonna Give You Up (Won’t Let You Be)

Malo nežnijih postavki i malo predaha (ali i dalje u sličnom i veoma plesnom gruvu) nek vam podari ova izvanredna pesma tog doba i te fele. Ovaj album (Posh) Patris Rušen, inače, i džez-pijanistkinje  je ovih dana i sedmica doživeo i remasterizovanu verziju, pa imajte i tu informaciju u vidu.

• Dionne Warwick – Just Being Myself

Odatle možemo i malo unazad do Dione Vorvik i ove pesme koja u sebi nosi dosta ubedljive (auto)drame, a koja tematski (naslov je tu dovoljno ilustrativan) odgovara fokusu upravo ove plejliste.

• Chaka Khan – Clouds

Pomalo skrajnut sjajan trenutak iz bogatog opusa maestralne Čake Kan; na sve to, ovde imamo i polemiku sa varljivom, ma, i posve šizoidnom meteorološkom situacijom koja, između ostalog, određuje ovo naše krajnje začudno proleće.

• Manu Dibango – Soul Makossa

Nedavno nas je napustio i ovaj čarobnjak i čudotvorac afro-fanka i afro-džeza; u to ime, i maleno podsećanje na divnu mu zaostavštinu kroz pet minuta plesno-muzičkog blaženstva ovog vrsnog klasika.

• Wilson Pickett – Don’t Knock My Love Pt 1

Kad smo već u sokaku mnogozaslužnih legendi, zastanimo i pokraj uspomene na barem delić magije koja je ostala iza ovog velikana. Ljubav, na to nas rečito podseća ova numera, nekada može i mora da bude oličena i u srčanoj i iskrenoj pretnji.

• Prophet – You Really Turn Me On

Nedavno se podosta pričalo i pisalo o ovom nedavno vaskrslom, a iznimno zanimljivom i učinkovitom primeru starostavnog fanka. Ova pesma odiše i daškom izvesne melanholije izazvane žudnjom za onim teže dostižnim. Kao što je to (sa ove tačke gledišta i stvarnog života) puna postkarantinska sloboda?

• Candi Staton – When You Wake Up Tomorrow

Naravno, imala je Kendi Staton i znatno većih i voljenijih hitova (Young Hearts Run Free, Victim, Hallelujah Anyway…), ali When You Wake Up Tomorrow ostaje možda i njen najbolji rad. Pesma koja je svojevremeno bila isuviše zaumna i višeslojna za glavnotokovski deo disko-talasa sada je kao dušu dala za slušanje iznova i iznova.

• Phoenix (i pomalo Erlend Øye) – If I Ever Feel Better

Za sam kraj nešto sasvim drugačije. Shvatite to i kao nagoveštaj (da ne kažemo tizer) za eventualni nastavak ovog teksta ali sa izborom dobrih izbora iz drugih muzičkih žanrova. Ovde je reč o jednoj od najboljih pop-pesama ovog veka, a koja, pritom, veoma tačno i rečito reflektuje duševno i emotivno stanje mnogih. Pa možda i onih koji se reše da zbilja đuskaju sami sa sobom uz gorenavedenih jedanaest odličnih povoda za malo razgibavanja i radosti upravo tog tipa.

Naslovna fotografija: Warner Bros.