Soba smrdi sve – Manje: Put do sjajne muzike ponekad dolazi preko najglupljeg imena za bend

Sa etikete Zeleni kačket stiže nam novi trojac iz Šapca “interesantog” imena – Soba smrdi sve, ali još interesantnije muzike.

Da li ste skoro čuli da neko ime nekog benda ili proslavi ili ukanali bend? Ja, pravo da vam kažem — nisam. Svako novo ime koje dolazi do mene zvuči kao milion istih pre. I to nije ništa loše. Možda je čak i bolje, jer onda se fokusirate na njihov zvuk. Ili možda i nije bolje, jer… pa, fokusirate se na njihov zvuk. Nebitno.

Razlog što idem ovako od Kulina Bana je taj što je u mom životu već nekoliko nedelja iz slušalica dopire bend koji, ako ništa, ima jako glupo ime — ali i to je jako dobro. Jer samim tim sam ih odmah spazio, opazio, dao im šansu, naučio kako se zovu i postali su saundtrek svakodnevnom overthinkovanju, stresovima i paranojama.

U pitanju je trojka iz Šapca i zovu se – Soba smrdi sve.

Ne znam na šta vas podseti kad čujete taj termin, mene podseti na pubertetski neprijatan miris sobe mog brata u kojoj su sedeli njegovi drugari — mešavina sedamnaestogodišnjeg znoja i jeftinog duvana.
Ipak, ovaj bend ne miriše tim vonjem, već donosi miris kakav retko ko svira kod nas.

Instrumentalni bend vozi modernu vrstu regularnog i acid džeza, koja se lako pretapa u math rock. Nešto poput BadBadNotGooda s početka karijere — s tim što ovi Šapčani ne odaju poštovanje svojim hip-hop idolima, kao što su to radile njihove kanadske kolege.

Da stvar bude još sumanutija, na EP-u Manje čekaju nas pesme s podjednako ludim imenima kao i ime benda.
Pa tako imamo znojavu trku na 800 metara s preponama pod nazivom „Mićo, ja imam 26 radnih majica“.

„Špageta u bradi Nikole Pašića“ deluje kao da taj isti špaget vrti iznova i iznova u beskonačan, psihodeličan krug, dok „Kvantitativne metode fuzije“ deluju najdžeziranije i ispeglanije — ali samo deluju, jer bend reši da začini sve i pobegne iz tog žanra.

Soba smrdi sve je svakako osveženje na sceni, iz koje god perspektive da ih želite posmatrati.
Da li kao alternativne avanturiste koji nude novo čitanje instrumentalnih komada, ili kao džezere koji ne žele da budu sami sebi dovoljni u žanru koji često služi kao poligon da se školovani omladinci (ali i seniori) takmiče u virtuoznosti.

Ponekad je samo dobro stvarati zabavnu muziku, kidati, grešiti, stvarati melodije i gubiti se u solažama.

A svega toga ima na desetak minuta EP-a Manje, koji predstavlja odličnu startnu tačku za ovaj bend.

Bonus video: