DA SE P(L)OČASTIMO: The Cure nam sviraju pesme izgubljenog sveta, a Kornelije Kovač kompozicije izgubljenog vremena
Novi album imaju uvek omiljeni The Cure, ali tu su i nikad objavljene kompozicije Kornelija Kovača, snimane za Olimpijadu u Sarajevu ’84.
The Cure – Songs Of A Lost World
Kome danas trebaju hitovi? To pitanje mi je prolazilo kroz glavu dok sam slušao album “Songs Of A Lost World” benda The Cure.
I da, hitovi su potrebni pre svega publici. Da mogu da ih slušaju danonoćno i pevaju na svirkama. Dobro, potrebni su i bendovima, jer što ih više ima, uzročno posledično raste i broj nula na čekovima, kako od izdavača, tako i od bukera koncerata, pa preko strimera. Međutim, ako nam je to danas ikako dozvoljeno, odmaknimo se od ekonomskog pristupa životu i zapitajmo se da li je bendu kao što je The Cure potreban hit danas. Oni njih imaju dovoljno. Samo kad pogledamo njihov katalog, tu se nalazi makar desetak koji znaju čak i ljudi koji se ne svrstavaju u obožavaoce.
Znači, imaš dovoljno za koncertne nastupe, imaš dovoljno da kaplje lova od tantijema. Onda možeš opušteno da nastaviš da radiš bez presije da će neki tvoj refren postati hit između slušanja nove Tejlor Svoft i nivog Post Malonea.
Album “Songs Of A Lost World” je upravo takav. Pronalazi nas u raspoloženju benda kog ne zanima kvantitet. Samo kvalitet i samo verodostojnost svom izrazu, bez mnogo vrdanja i eksperimenta. Od prve, pa do poslednje pesme, bend kao da plete paukovu mrežu oko nas. Kao poput one u spotu za pesmu “Lullaby” i čeka sve one željne melodičnog goth roka da se upletu.
Pesme su spore i nigde ne žure, i često traju preko 5,6 minuta. Tekstovi su kao i uvek o ljubavi za sva vremena što je normalno. Jer je Robert Smit, alfa i omega benda, i dan danas sa svojom srednjoškolskom dragom.
Neko će se naljutiti i reći kako nisam upravu i kako su “Warsong” ili “I Can Never Say Goodbye” neviđeni bengeri, i verovatno su u pravu jer baš njih te pesme rade, ali isto tako nećemo se zavaravati da se na ovom albumu krije neki novi “Love song” ili “Just like heaven”. Bezobzira, The Cure su rokenrol dinosaurusi, koji imaju još koju godinu do 50. rođendana, a uspeti da tako vremešni isporuče ploču koja korespondira sa trenutkom a da pritom ne odustaje od svog utvrđenog stila je gotovo pa ravno čudu. Tako da realno, koga briga za hitove.
Kornelije Kovač – Report from Sarajevo (XIV Winter Olympic Games 1984)
Kako kaže raja iz Sarajeva, “84. je pao sneg i skupio se ceo svet”. Od tad je prošlo 40 Bajrama, ali priča o Olimpijadi u Sarajevu nikad nije prestala da jenjava, kako iz sportske perspektive, tako i iz one popkulturne, jer su godinama posle izlazile priče veće i neverovatnije od filmova.
Iako će mnogo poznatija pesma koja je pozvala “raju” u Sarajevo biti ona Bregoviceva, koju će kasnije prepraviti u “Hajdemo u planine” za svoje Bijelo Dugme, teme za reklamnu kampanju za Olimpijske igre je pisao Kornelije Kovač, i ostaju upamćene pesme “Ne zaboravi Sarajevo” i „Lijepo je bilo u Sarajevu, vidimo se u Kalgariju“.
“Fox & His Friends” je lejbl iz Zagreba koji se već dugo vremena bavi muzičkom arheologijom, tražeći zaboravljene i neizdate kompozicije, kako filmske i primenjene muzike, tako i one iz alternativnih budžaka bivše države, koje predstavljaju začetak elektronske muzike na ovim prostorima.
Na mini EP “Report from Sarajevo” pronašli su 4 neizdate trake Kornelijevih muziciranja tog perioda. To su pesme, odnosno muzički komadi, koji su nezahvalno ostali po stani.
Poslušajte samo naslovnu pesmu koja odiše post disco zvukom Đorđa Morodera 80-ih ili neke brže Vangelisove kompozicije. Pesma takva kakva je, dušu je dala za instrumental na Radio Beogradu preko kog bi nam neki fin glas čitao rezultate fudbalske lige ili program bioskopa ili pijačni barometar.
Interesantna je i “Anticipation of Olympics” koja na savršen način spaja Kovačeva interesovanja, s obzirom da ona svojim aranžmanom i ritmom vozi u pravcu progresivnog art sint zvuka, ali u sebi krije melodiju na koju bez imalo muka bi Čola mogao da zapevao neki svoj disko hit.
Još jednom bravo za “Fox & his Friends” koji svojim predanim radom popisuju i čuvaju jednu skrivenu istoriju Jugoslavije koja se krila dalje od naslovnih strana ITD-a, Studenta, Starta ili Ilustrovane politike.
