Ovo je narodna pesma koju je navodno lično Tito zabranio: Bila je veliki hit, iako je pevala o teškoj temi

Pesma o kojoj se pričaju najrazličitije priče i urbane legende je svakako narodnjak “Pluća su mi bolna”, autora Dragiše Nedovića.

Ova tužna balada, nastala je 1950. godine i odražava ličnu borbu pesnika sa tuberkulozom i osećaj neminovne propasti. Međutim, ona je poprilično teška i emotivna i zbog toga o njoj se pričaju intersantne pop kulturne priče koji nikad do kraja nisu potvrđene.

Jedna od urbanih legendi koje se vezuju za Josipa Broza Tita, Jovanku i bivšu državu, jer navodno, pesmu su komunisti zabranili. Smatrana je za jednu od najtužnijih i najdepresivnijih pesama od svih nastalih na ovim prostorima.

Kako je Tito zabrano “Pluća su mi bolna”:

Legenda kaže da je bila zabranjena u čitavoj Jugoslaviji za slušanje. Zvuči kao briga za mentalno zdravlje, ali i nije baš tako, piše „Nedeljnik, a prenosi Nova.

Prema ovoj urbanoj legendi, za koju ne postoje konkretni dokazi, razlog zbog kog je Partija donela takvu odluku bio je porast broja samoubistava u SFRJ.

Prema podacima iz publikacije Saveznog zavoda za statistiku: Vitalna statistika, odnosno „Demografska statistika“, broj samoubistava u Jugoslaviji je od 1950. godine do 1957. značajno rastao. Zabeleženo je da je 1950. bilo 1.660 samoubistava, a 1957. bilo je 2013.

Zbog toga je navodno baš lično Tito zabranio ovu pesmu, a obrazloženje je bilo da je pesma tužna i da loše utiče na ljude, toliko da su zbog nje ljudi dizali ruku na sebe. Ploča sa pesmom je bila povučena iz prodaje a zabranjeno je bilo svako njeno izvođenje.

Zabrana je trajala gotovo deset godina, sve dok nije neočekivano prekinuta na jednoj proslavi. Inicijativu za ponovno izvođenje pokrenula ni manje ni više nego Jovanka Broz, supruga Josipa Broza Tita, a pesmu je tom prilikom otpevala legendarna Nada Mamula. Taj trenutak označio je kraj zabrane i povratak pesme u javni život.

Prema jednoj teoriji, iako nije utvrđen pravi razlog, navodi se da je ona tokom tog perioda bolovala od tuberkuloze i da je zbog toga zatražila baš ovu pesmu. Od tog momenta veto na pesmu je skinut.

Prema drugoj teoriji, naručivanjem te pesme Jovanka Broz je želela da stavi do znanja Titu kakvog je mentalnog stanja u tom trenutku, ali je to ipak „nategnuta“ teorija.

Stihovi pesme odišu dubokom tugom i osećajem neizbežnog kraja:

„Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote“

Ovu potresnu baladu prvi je snimio Zaim Imamović, a kasnije su je izvodili i Nada Mamula, kao i Velibor Spužić Kvaka.