Zlatne godine #22: Serž Gejnsbur, Žak Brel i Skot Voker, šansona i rokenrol

Petak, 1. oktobar 2021. u 18:00 // Klub Doma omladine Beograda

Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić

Ako moraš da se vratiš onda se vrati sa skandalom, piše u jednom odličnom romanu Gorana Tribusona. Zlatne godine prihvataju tu logiku i vraćaju se – ne sa skandalom – već sa iznenađenjem. Muzika dvojice frankofonskih autora – jedan Francuz, a drugi Belgijanac – Serža Gejnsbura i Žaka Brela je na repertoaru prve tribine Zlatne godine u novoj, jesenjoj sezoni.

Brelova i Gejnsburova muzika premostila je Lamanš i spojila „egzistencijalnu psihodramu“ francuskih šansona sa novom, razuzdanom rokerskom osećajnošću. Skot Voker i Dejvid Bouvi su bili pomagači sa druge obale u toku mostogradnje.

Oni su prepoznali specifičnosti koje nose Brelove pesme i uvrstili ih u svoj repertoar. Trivija kaže – o značaju trivija u rok mitologiji ne vredi raspravljati – da je devojka Skota Vokera, inače Nemica poreklom, bombardovala svog momka Brelovim pesmama. Ona je – gle slučaja! – bila i prijateljica Dejvida Bouvija te je i on doživeo isti tretman… I tako dalje. Biće reči o tome na tribini Zlatne godine 1. oktobra u Domu omladine.

Lascivne, višesmislene, blasfemične pesme Serža Gejnsbura imale su istu sudbinu. Bile su u dosluhu sa tzv. „seksualnom revolucijom“ čiji je jedan od glavnih katalizatora bila rok muzika. One su bile „vetar u leđa“ rokerima u procesima otkrivanja seksualnih sloboda i stvaranja nove osećajnosti. Histoire de Melody Nelson, konceptualni album Serža Gejnsbura, a la Lolita – o ljubavi između nedorasle devojčice i sredovečnog Parižanina je na repertoaru Zlatnih godina. Drugi album o kome će se govoriti je zapravo kompilacija Scott Walker sings Jacques Brel.

Zlatne godine detektuju i objašnjavaju „tajnu vezu“ između evropske minstrelske tradicije i rokerske osećajnosti.