Čehovljev „Višnjik“ oduševio je publiku u SNP-u
Maj u Srpskom narodnom pozorištu doneo je premijeru Višnjika A.P. Čehova. Reditelj Radoslav Milenković već se hvatao u koštac sa ovim delom koje je kao poslednje, najzrelije slavnog ruskog književnika. Međutim, za razliku od Višnjika koji je radio u Mađarskoj i Zrenjaninu, novosadski je drugačiji što po razigranijim elementima komedije, što po specifičnosti momenta u kojem je rađena ova predstava.
„Ova predstava drugačija je ne samo zbog preventivnih mera već i zbog stanja ljudi – kako nas koji smo u raznim raspoloženjima dolazili na probe tako i publike koja je takođe zbunjena i uplašena. Pozorište je kontraindikovano epidemiji. Ono zahteva čulnost, zagrljaj, znoj, kožu, a ova situacija sve to poriče. Takođe, drugačija je i od onih koje sam radio pre 15-ak godina po tome što sam zreliji, nadam se i pametniji i što sam sada poverovao Čehovu da je ovo delo komedija, pa sam se obavezao da tragam šta je u ovom delu komično“, kaže reditelj Radoslav Milenković pojašnjavajući da je glavni razlog za ovu predstavu autor kao genijalni stvaralac tj. želja da se glavna supstanca njegovog remek dela prenese publici.
„Višnjik je savršen komad. Nema nikakav dramaturški problem, a nosi jasnu poruku da smo mi ljudi bića koja neizbežno traće svoje živote. Čehov hoće da nam kaže da mi ne možemo ne protraćiti svoj život ali da možemo da volimo – da to traćenje bude bar u ljubavi, pa makar ona bila nemoguća ili pogrešna. Ljubav čini da to traćenje ima smisla, to je neka uteha. Čehov poručuje i da smo jadni, bedni, pokvareni, podli, slabi, da svi patimo, ali da samosažaljevanje nije iskupljivanje… Iskupljenje je samo ako si voleo. On surovo raskrinkava našu nemoć u kategoriji vremena, a naše kočoperenje u njoj čini nas komičnim. Zato smo svi mi smešni mada bi nas čovek mogao požaliti u tome koliko smo smešni“, zaključuje reditelj.
Ovo delo, napisano 1902. godine, govori i o dva vremena i promenama koje njihova smena donosi unutar ljudi. To je i drama o neizgovorenom, o raspeću između čežnje i nadanja, stvarnosti i sna.
U predstavi igraju Sanja Ristić Krajnov, Branislav Jerković, Nevena Nerandžić, Sonja Isailović, Ljubiša Milišić, Jugoslav Krajnov, Aljoša Đidić, Dragomir Pešić, Alisa Lacko, Dušan Vukašinović i Dušan Jakšić.
Fotografije: Marija Erdelji