Pozorište u oktobru
U Narodnom pozorištu na repertoaru je zanimljivo čitanje Šekspirovog klasika San letnje noći, dok su ove jeseni u Beogradskom dramskom pozorištu odigrane dve premijere: Sumrak bogova (pozorišna adaptacija kultnog filma Lukina Viskontija) i Ko se boji Virdžinije Vulf sa Radetom Šerbedžijom u glavnoj ulozi. Upoznajte se detaljnije sa ovim predstavama u tekstu koji sledi…
SAN LETNJE NOĆI U NARODNOM POZORIŠTU
Nova sezona nacionalnog teatra označila je povratak Kokana Mladenovića, nekadašnjeg direktora drame Narodnog pozorišta, i to s inscenacijom Vilijema Šekspira u zatvoru, što mu je treći put u karijeri da klasične dramske tekstove smešta u kazneno-popravne domove.
Povezani članci
Šta se postiglo ovakvom radikalnom izmenom mesta (a time i potpunog ambijenta) radnje jedne od najizvođenijih Šekspirovih drama? Prvo, autori adaptacije, a to su, pored reditelja, dramaturzi Željko Hubač i Dimitrije Kokanov, posežu za značenjskim čitanjima dramskog klasika različitih teoretičara iz različitih vremenskih perioda (Jan Kot, Eriha Fišer – Lihte) kao i strukturalnim analizama narativa kako bi se fokusirali na dva dominantna značenja – tumačenje patrijarhata u savremenom dobu i istraživanje moći unutar jednog sistema, a ambijent zatvora im savršeno odgovara za to.
Drugo, u ovoj postavci glumci iz originalnog teksta su zamenjeni zatvorenicima koji igraju Šekspirov tekst u okviru svojih zatvorskih aktivnosti. Ovime ne samo da se analizira dokumentarna činjenica da se Šekspirovi tekstovi ubedljivo najviše igraju u kaznenim ustanovama, već i glumci, učesnici u predstavi, dobijaju dvostruke uloge: dokumentarnih ili kvazidokumentarnih likova koji igraju likove iz same predstave. Time, po rečima dramaturga Dimitrija Kokanova, dramski tekst postaje partitura za rasvetljavanje neke vrste društvene koreografije života u zatvoru, odnosno života pojedinaca koji su zbog protivzakonitog postupanja lišeni slobode. Poenta je, opet po rečima autora, da nije reč o klasičnom čitanju Šekspirovog teksta, već o predstavi koja obrađuje fenomen upotrebe Šekspirovog teksta u zatvorskim institucijama.
Kako onda San letnje noći: projekat Šekspir, kako glasi pun naziv predstave izgleda na sceni? Veoma aktuelno i uznemirujuće. Reditelj je, jasno i nedvosmisleno, izvukao paralelu zatvorskog sistema i života u Srbiji otežanog svim elementima svakodnevice koje možete zamisliti. Dramski tim je ovde stvarno uradio sjajan posao jer, i pored ziheraške simbolike, teško da bilo ko u publici ne može da se poistoveti i složi s prikazanim, pa publika, od samog početka, saoseća sa zatvorenicama/glumicama, ali na intelektualan način, što vas začudi jer posmatrate prilično realističku (bar u energiji) postavku zatvorskih prilika. Zajedno s kostimom i svedenom scenografijom San letnje noći: projekat Šekspir predstavlja savremeno pozorište kakvo je potrebno našoj zemlji: kritičko do srži i refleksivno dok ne zaboli. A nema boljeg od Šekspira za to.
Uloge tumače: Radmila Živković, Aleksandra Nikolić, Dušanka Stojanović Glid, Vanja Ejdus, Sanja Marković i drugi, kostimografikinja je Bojana Nikitović, scenografkinja Marija Kalabić. Premijera je bila 8. oktobra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, a repriza je 29. oktobra.
SUMRAK BOGOVA I KO SE BOJI VIRDŽINIJE VULF U BDP-U
Novi upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, reditelj Jug Radivojević, najavio je furiozan početak nove pozorišne sezone na Crvenom krstu s dve velike premijere.
Prva je Sumrak bogova, pozorišna adaptacija kultnog filma Lukina Viskontija koju je uradio Ivor Martinić a režirao Jagoš Marković, koji potpisuje i scenografiju. Kao i u prethodno najavljenoj predstavi, reditelj veoma vešto, ali u epohi i, za razliku od Kokana Mladenovića, na sveden i hladnokrvno distanciran način pripoveda o borbi i dolasku ugledne nemačke porodice Ašenbek na vlast na počecima Hitlerove vladavine. Iako postavka nema niti jedne značenjske ili simboličke veze s današnjim vremenom, ona se i te kako osećaju i vide počevši od globalnog uspona desnice pa do paralela s našim društvenim okolnostima. Glumci su izvanredni u svojim karakterima i verno prikazuju njihov raspon od distancirane gospode do sumanutih, krvožednih zveri željnih vlasti, a svedenost i uzvišenost, istovremeno i banalnost zla, jezivo čini Viskontijevu pozorišnu adaptaciju jednom od najboljih predstava na početku tekuće pozorišne sezone.
Uloge tumače: Milan Lane Gutović, Branka Šelić, Isidora Simijonović, Vladan Milić, Pavle Pekić i drugi.
Druga premijera je koprodukcioni projekat s Kazalištem „Ulysses” iz Zagreba, predstava Ko se boji Virdžinije Vulf Edvarda Olbija u režiji Lenke Udovički i s Radetom Šerbedžijom u ulozi Džordža koju je tumačio i u, sada kultnom, izvođenju istog komada 1991. u režiji Dušana Jovanovića. Klasičan realistički komad o bračnim nezadovoljstvima, čemeru američke srednje klase i životnom nezadovoljstvu nagomilanom ispod slojeva emocionalne izdaje koja eksplodira tokom jedne pijane večeri, predstavlja povratak Radeta Šerbedžije u srpsko pozorište u brodvejskom stilu, što će sigurno obogatiti pozorišnu ponudu. S druge strane, klasik dramske književnosti, uz sjajnu glumačku ekipu, garantuje kvalitet, a i kulturno-društveni značaj velike srpsko-hrvatske produkcije nije potrebno apostrofirati.
Uloge tumače: Katarina Bistrović Darvaš, Milan Marić (u alternaciji s Ljubomirom Bulajićem i Martinom Grđanom), Romina Tonković i Nika Ilinčić.
Autorka naslovne fotografije: Darja Štravs Tisu
Povezani članci
XII međunarodni Sajam Biblioteke XX vek
10 omiljenih ploča Kventina Tarantina
