Bajkovito putovanje kroz kulinarski svet Nemačke
Ljubitelji putovanja znaju koliko gastronomija jedne zemlje i oblasti može da utiče na njihov doživljaj i želju da se vrate na pojedina mesta. Puno je faktora koji utiču na to – izobilje sastojaka, inovativni restorani i kuvari spremni na eksperimentisanje, kao i regionalni specijaliteti koji donose autentične arome i ukuse koji se pamte.
Šta je ono što je karakteristično u vezi sa nemačkom kuhinjom? Sve zavisi od toga koga pitate – ako posetite različite krajeve, dobićete drugačije odgovore, ali i raznovrsnu ponudu specijaliteta i sastojaka. U tome se i ogleda kulinarska lepota Nemačke, koja je inspirativna mnogim mladim šefovima, a u kojoj svako može pronaći nešto što će ga oduševiti i čiji ukus neće zaboraviti.
Mi smo iz tog razloga odlučili da vam spremimo jedan mali vodič kroz neke od oblasti i kulinarske specijalitete, a koji predstavlja samo delić ogromnog i bogatog izbora. Nadamo se da ćemo vam makar malo ulepšati dan i približiti vam strast sa kojom se ljudi odnose prema hrani i piću u ovoj zemlji.
Drezden – recept koji se prenosi generacijama
Drezden je grad koga karakterišu mnoga kulturna bogatstva i prirodne lepote i koji mnogima oduzima dah prilikom prve posete. Tu su barokna palata Cvinger, opera Semperoper i Bogorodičina crkva, između ostalih, ali i razni muzeji sa bogatim kolekcijama. Ono što je ipak specifično je jedan recept koji se prenosi sa generacije na generaciju i koji za mnoge Nemce, ali i turiste, predstavlja pravi ukus praznika.
U pitanju je Dresden Stollen, vrsta božićnog hleba sa suvim voćem, koštunjavim plodovima i začinima. To ime prepoznatiljivo je nadugačko i naširoko i za mnoge praznici mogu da krenu tek nakon što zagrizu ovaj kolač. Iako je osnovni izgled i ukus opštepoznat, svaki kolačar i pekar u Drezdenu ima svoj recept i daje mu neku svoju jedinstvenu notu.
Štutgart – tradicija vinogradarstva na moderan način
Štutgart je izgrađen na jedinstvenoj lokaciji i smešten u dolini okruženoj zelenim, plodnim brdima. Takvo okruženje doprinelo je pravljenju i održavanju vinograda u samom srcu grada i pozicioniralo ga kao srce najvećeg vinskog regiona u Nemačkoj. Ovaj region obuhvata više od 4000 hektara vinograda, a na nekim mestima čak je moguće videti grozdove usred urbanih sredina.
U takvom okruženju može se uživati ne samo u tradicionalnim sortama vina, kao što su rizling, pino noar ili sovinjon blan, već i modernim varijantama. Mladi vinogradari nastavljaju porodičnu tradiciju, ali ujedno uvode varijetete u grožđe i razvijaju moderne tipove vina za one najzahtevnije ljubitelje ovog pića.
Ova „dolina vina“ tako pruža bezbroj mesta za uživanje u vinu, od modernih vinskih barova do prirodnih vidikovaca sa odličnim pogledom na okolinu. Jedno takvo mesto je i svetilište u Virtembergu sa natpisom „Ljubav nikad ne umire“, koje je kralj Vilhelm I napravio za svoju pokojnu ženu Katarinu. Tu se danas održavaju mnogi događaji, a mesto nudi prelep pogled na pejzaž Štutgarta i odličnu polaznu tačku za istraživanje okolnih vinograda.
Donja Saksonija – zanatski hleb i sveprisutna špargla
Jedna od najprisutnijih i najdugovečnijih gastronomskih tradicija u Nemačkoj je pravljenje hleba. Nemci godišnje pojedu najviše hleba po stanovniku u Evropi, oko 85 kilograma, a hleb se pravi u toliko varijanti da ih je teško izbrojati. Pored pravljenja hleba u velikim, modernim pekarama, tu je i umetnost zanatskog hleba, na koju su ponosni.
Jedno od mesta u kome se neguje princip zanatskog hleba je Valsrode, grad u kome pojedini pekari predstavljaju već četvrtu generaciju koja se time bavi. Tamo se može probati više od 20 vrsta hleba, a tajna njegovog ukusa nije samo u ljubavi, nego i u obraćanju pažnje na detalje i poštovanje celokupnog procesa pripreme.
Ova oblast u gastronomskom smislu prepoznatljiva je i po špargli, koja je glavna zvezda između aprila i juna. Ovo povrće gaji se u Nemačkoj već vekovima, a u Evropi ne postoji veći proizvođač od ove zemlje. Za to je zaslužan takozvani „put špargle“ koji se proteže na oko 750 kilometara, gde raste ova zdrava i ukusna namirnica.
Nemci je zovu „belim zlatom“ a to je zato što ima bogatu aromu, ali i puno vitamina, vlakana, proteina i minerala. U 19. veku verovalo se da špargla ima moć da izleči razne boljke i doktori su je često prepisivali kao deo terapije. Danas znamo da je zdrava i jedinstvenog ukusa, a u Nemačkoj se jede uz krompire i topljeni puter ili holandez sos.
Naslovni kolaž: Stuttgart Marketing GmbH/ Julia Lassner, globusliebe.com & Jana Zieseniß, sonne-wolken.de // GNTB/Julia Nimke