Četiri žene na RTS-u posvađale su se zbog jedne reči koju smo svi mislili da koristimo ispravno

Tema emisije “Četvrtkom u 9” bio je rodno senzitivni jezik, a polemika između četiri žene se brzo rasplamsala zbog jedne reči – ambasadorka.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je u emisiji „Četvrtkom u 9“ objasnila da upotreba rodno osetljivog jezika direktno utiče na rodnu ravnopravnost, na veću vidljivost žena i unapređenje njihovog položaja. Ivana Dimić ističe da je ona dobitnica Ninove nagrade, ali da nikako nije spisateljica i dramaturškinja, dok lingvista Isidora Bjelaković kaže da bi joj smetalo kada bi je studenti nazvali profesore.

Tako RTS prenosi da „književnik i glavni i odgovorni urednik „Svetosavskog zvonceta“, glasnika Srpske pravoslavne crkve, Ivana Dimić ističe da je ona dobitnica Ninove nagrade i književnica, ali da nije spisateljica, pošto ne skuplja spise, nego je pisac“.

„Nisam ni dramaturškinja, nego sam dramaturg, to mi piše na diplomi jer dramaturškinja je pravljenje od imenice koja je nemačkog porekla, nije srpski jezik uopšte. Vi od nje, od priloga odnosno od prideva te imenice pravite imenicu ženskog roda i dobijete dramu iz turšije. Dobijete nešto što je idiotski, što je nakazno i protivprirodno za srpski jezik“, smatra Dimićeva.

Naglašava da nema ništa protiv ako neko hoće da se zove dramaturškinja, ali ističe da ona lično ne voli jer joj zvuči nakazno.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da joj je važno da je baš poverenica jer smatra da upotreba rodno osetljivog jezika direktno utiče na rodnu ravnopravnost, na veću vidljivost žena i unapređenje njihovog položaja.

„Kako su žene ulazile i osvajale raznorazne profesije i sfere društva, tako smo nekako i dobijali i počeli da koristimo nazive za zanimanja u ženskom rodu. Nekada je to bilo nezamislivo“, ističe Jankovićeva.

Kaže da je za mnoge nazive saglasna sa gospođom Dimić jer nisu ušli u diskurs srpskog jezika, ali da „jezik odražava stvarnost i zato je važno“.

Profesorka srpskog jezika i lingvistike Isidora Bjelaković kaže da bi joj smetalo kada bi je studenti nazvali profesore jer nije u duhu jezika i nije referencijalna upotreba iako je njena titula profesor doktor.

„Reč je o takozvanoj referencijalnoj upotrebi. Kada se obraćaju meni kao posebnom identitetu, kao osobi ženskog pola koja njima predaje odgovarajuće predmete i znaju o kome je reč, to se zove referencijalna upotreba u jeziku, oni će reći: ‘Profesorka, izvinite što smo zakasnili na čas.’ I to je sasvim prirodno“, ističe Bjelakovićeva.

Ambasadorka ili gospođa ambasador?

Ipak, raspravu je među gošćama posebno raspalila reč koja ne označava profesiju nijedne od njih: ambasadorka.

„Kad kažete gospođa ambasadorka, to je žena ambasadora. Ali kad kažete gospođa ambasador, onda se niko neće zeznuti da misli da je ona nečija supruga, nego će znati da je ona ambasador“, smatra Ivana Dimić.

„Žena od ambasadora nije ambasadorka, ona ima svoje zanimanje. Možda je književnica, možda je lingvistkinja, možda je voditeljka, možda je domaćica. Ona žena ima svoje zanimanje, ona je njegova supruga, ali ima svoje zanimanje. Među ambasadorima imate puno žena i muškaraca, naravno da ćete za ženu reći ambasadorka, kao što ćete reći profesorka a ne profesor“, rekla je Brankica Janković.