Feliks Baumgartner: Smrt neustrašivog letača

U životu Feliksa Baumgartnera sve se vrtelo oko visine — ne kao cilja, već kao poziva. Od skokova sa zgrada do istorijskog pada iz stratosfere, austrijski ekstremni sportista pomerao je granice ne samo fizike, već i ljudske hrabrosti. U utorak, 17. jula 2025, život tog neustrašivog letača tragično se završio — u vazduhu, kako i priliči nekom ko je celog sebe uložio u let.

Baumgartner (56) je stradao tokom leta motornim paraglajderom iznad italijanskog letovališta Porto Sant’Elpidio. Prema preliminarnim izveštajima, najverovatnije je doživeo srčani udar dok je još bio u vazduhu, izgubio kontrolu nad letelicom i srušio se u bazen kompleksa „Le Mimose“. U padu je teško povređena i jedna radnica hotela. Pokušaji reanimacije bili su bezuspešni, a helikopter koji je trebalo da ga transportuje u bolnicu u Ankoni na kraju nije ni poleteo.

Samo dva sata pre nesreće, Feliks je na svom Instagram profilu objavio fotografiju tmurnog neba uz poruku: „Previše vetra.“

Vest o njegovoj smrti šokirala je svet. Gradonačelnik Porto Sant’Elpidija, Masimilijano Čarpela, izjavio je da je lokalna zajednica potresena, nazivajući Baumgartnera simbolom „hrabrosti i strasti prema ekstremnom letenju“.

I zaista — ako je neko znao kako se leti iznad granica mogućeg, to je bio on.

Rođen 1969. u Salzburgu, Baumgartner se još kao dete zainteresovao za avijaciju. Sa 16 godina počeo je da skače padobranom, a ubrzo su ga privukle i ekstremnije forme — BASE skokovi, letenje u wingsuit odelima, i ono što je sam nazivao „skokom protiv smrti“.

Kulminacija njegove karijere došla je 14. oktobra 2012, kada je sa visine od 38.969 metara, uz pomoć specijalnog balona i uz podršku Red Bulla, skočio iz stratosfere ka Zemlji. Taj trenutak ušao je u istoriju: Feliks je prvi čovek koji je u slobodnom padu probio zvučni zid, dostigavši brzinu od 1.357 km/h. Pad je trajao oko četiri minuta, a završio se sigurnim sletanjem u pustinji Novog Meksika.

Njegov mentor u tom poduhvatu bio je legendarni Džo Kitinger, pionir skokova iz velike visine, koji mu je preneo iskustvo i poverenje. „Nisi rođen da hodaš — ti si rođen da letiš“, rekao mu je tada Kitinger.

Baumgartner je, naravno, bio poznat i po mnogim drugim podvizima: skakao je sa Petronas kula u Kuala Lumpuru, iz helikoptera iznad engleskog kanala, sa Kipra slobode u Las Vegasu i sa njujorškog zdanja „Millennium Tower“. Uvek precizno, gotovo matematički mirno, ali s očima u kojima je gorila strast.

Njegove akcije nisu bile samo „stuntovi“ za publiku, već manifesti slobode i kontrole nad strahom. U jednom intervjuu rekao je:
„Ljudi me pitaju da li me je ikada bilo strah. Naravno da jeste. Ali razlika između ludaka i profesionalca je u tome što prvi skače zbog straha, a drugi uprkos njemu.“

U privatnom životu, Baumgartner je bio diskretniji. Bio je u braku, ali se razveo i nije imao dece. Poslednjih godina života često je govorio o potrebi za jednostavnošću i slobodom — možda je zato i paraglajder bio njegova poslednja ljubav: lagan, ranjiv, ali slobodan.

Smrt Feliksa Baumgartnera nije samo kraj jedne izuzetne biografije. Ona je podsetnik da oni koji idu najviše — žive najintenzivnije. U vremenu koje nas sve češće drži prizemljene, Feliks je podsećao da se čovek može vinuti — i da mu za to ponekad nisu potrebna ni krila, ni motor, već samo volja.

U zvaničnim snimcima Red Bulla o njegovom najčuvenijem skoku korišćeni su i segmenti muzike Daft Punka i Hansa Cimmera, dajući podvigu filmsku, gotovo nadrealnu dimenziju. Otišao je čovek koji je prelazilazio granice.