Čolinu pesmu koju svi znamo, napisala je Ljiljana Jorgovanović: Evo kome je posvećena

Tekstopisac i novinar Ljiljana Jorgovanović, autorka nekih od najvećih domaćih hitova, preminula je u 66. godini.

Mnogi je znaju po stihovima koje peva cela regija, ali njen život je bio mnogo više od estrade — bio je to put od omladinske štampe osamdesetih do pesama koje su postale kulturni fenomen.

Ljiljana Jorgovanović, jedan od najistaknutijih srpskih tekstopisaca, ostavila je iza sebe impresivan katalog pesama – među njima i veliki hit Zdravka Čolića „Noć mi te duguje“. Iako je numeru napisala Ljilja, priča koja stoji iza pesme godinama intrigira javnost.

Manje je poznato da je Zdravko ovaj emotivni hit posvetio jednoj ženi koja je imala posebno mesto u njegovom životu – glumici Jasni Orneli Berri. Njihova povezanost dugo je bila obavijena diskretnom tišinom, jer o njoj Čolić nikada nije javno govorio, dok je Jasna samo jednom progovorila o njihovom odnosu.

Glumica je u jednom intervjuu otkrila koliko joj je Čola značio:

„Deo mog srca zauvek pripada njemu. Posle rata sreli smo se u Beogradu i to je bio izuzetno emotivan susret, nešto što se ne zaboravlja. Čola je pesmu ‘Noć mi te duguje’ posvetio meni. To je posebna vrsta ljubavi – ona koja postoji, ali je ne možeš dotaći, niti joj dati oblik veze“, ispričala je Jasna.

Jasna Orneli Beri, foto: Screenshot YouTube N1 BiH

O Čoli je govorila samo biranim rečima:

„On je čovek koji širi toplinu i pozitivnu energiju. Harizma koju nosi nije izbledelela ni posle toliko godina. Uvek je ostao dobar, veliki čovek. Tu iskru u njegovom pogledu primetila sam odmah.“

Njihova priča tako je ostala zabeležena upravo u pesmi koju je napisala Ljiljana Jorgovanović – numeri koja je decenijama jedan od najvoljenijih Čolinih hitova, piše Nova.rs.

Ko je zapravo bila Ljiljana Jorgovanović?

Od „Studenta“ do najjačih estradnih refrena

Novinarstvom je počela da se bavi u „Studentu“, gde je, kako je umela da kaže, „bila najgluplja i najsrećnija, puna snage da se bori za svoje zablude“. Radila je sa generacijom nezaboravnih likova, pratila studentske proteste, restrikcije struje i prve političke pukotine koje su nagoveštavale raspad zemlje.

Kasnije je prešla u list „Mladost“, gde je izbliza posmatrala jugoslovensko raspadanje. Putovala je po regionu, pisala o nacionalizmu, radila intervjue koji se i danas prepričavaju — od Jasenovca do razgovora sa tadašnjim slovenačkim intelektualnim i političkim vrhom.

U „Srpskoj reči“ i „Njuzviku“ nastavila je da beskompromisno piše o društvu, a ponekad i o sopstvenim susretima sa javnim ličnostima.

Ljiljana Jorgovanović, foto: screenshot YouTube, ZG specijal Milica Pavlović

Ulazak u svet muzike — slučajno, ali na velika vrata

Krajem devedesetih počela je da piše tekstove pesama — i to odmah sa Marinom Tucaković. Kako je pričala, ušla je „slučajno i na velika vrata“, a prva saradnja bila je na Čolinom albumu „Kad bi moja bila“.

Marina je postala njen kreativni oslonac:

„Pisala sam za nju, njoj da se svidi. To je trajalo skoro 25 godina“, govorila je.

Nakon Marinine smrti, Ljiljana nastavlja da radi sa njenim sinom Laćom — poslednjom karikom jedne velike autorske tradicije.

„Od svukuda, što bi rekao Kusta“ — o inspiraciji

Inspiraciju je, pričalala je, pronalazila u svakodnevnim situacijama: dok kuva, vozi se taksijem, sluša razgovore, čita, razgovara sa sestrom. Tada nastaju i stihovi koji postanu kultni — poput onog danas viralnog iz pesme Milice Pavlović:
„Uz viski topao, dabogda propao.“

Volela je i nežnije, manje poznate stihove, poput onih koje je pisala Leontini, Jeleni Tomašević ili Aleksandri Radović. Mnogi od tih tekstova nikada nisu postali hitovi, ali su joj bili najdraži.

S kim je najlakše radila?

Ljiljana je volela saradnike koji ne pritiskaju. Zato joj je, kako je isticala, Milica Pavlović „prijala jer tačno zna šta hoće“. Rado je radila i sa Severinom, Bregovićem, Kebom — ljudima sa kojima je, kako je govorila, stvaranje bilo lako, strasno i veselo.