Posada Apolo 11 u Beogradu – zanimljive uspomene našeg grada

U par dana oktobra, pre tačno 50 godina, trojica astronautra koja su u julu te iste 1969. godine sletela na Mesec, bili su gosti Beograda. Nila Armstronga, Baza Oldrina i Majkla Kolinsa dočekao je veliki broj razdraganih ljudi, u prijatnom razgovoru s Titom su se zadržali duže no što je predviđeno, a zatim su otišli i u lov na patke, i u provod u jednoj kafani.

Uspomene na ove dane evocirali su prošle nedelje u Muzeju istorije Jugoslavije i oni koji su prisustvovali samom događaju pre 50 godina, i oni koji proučavaju savremenu istoriju. Istoričarka Radina Vučetić podsetila je na hladnoratovsku klimu šezdesetih, i na to da je uvertira za takozvanu svemirsku trku bilo lansiranje Sputnika I, prvog veštačkog satelita.

„Taj događaj je nazvan Sputnjik šok, i posle njega, 1958. Amerika osniva NASU, i kreće sa svemirskim istraživanjima. Na samom početku svemirske trke prvo su vodili Sovjeti. Oni su bili nekako brži. Jurij Gagarin je leteo u Kosmos 1961, a Kenedi je te iste godine rekao da Amerikanci moraju da urade nešto čime će pobediti u toj trci – da pošalju čoveka na Mesec, i da ga sigurno vrate nazad. Sovjeti su imali razne prve poteze, i prvu ženu u svemiru Valentinu Terješkovu, prvi space walk (kosmonaut Leonov je 1965. godine iskoračio iz svoje letelice i lebdeo desetak minuta u svemiru, prim) itd. Ali onaj ko je prvi sleteo na Mesec, bio je pobednik. Dakle u svemirskoj trci pobedila je Amerika – posada Apolo 11 sletela je na Mesec 21. jula 1969, i to je bio događaj koji je promenio svet. Ja spadam među one istoričare koji smatraju da je sletanje na Mesec najznačajniji događaj XX veka.“

A kako je sve to odjeknulo u tadašnjoj SFRJ? Poseta trojice besmrtnih astronauta Beogradu, u okviru njihove svetske turneje tokom koje su obišli 22 zemlje, dogodila se manje od tri meseca nakon što su hodali po Mesecu. U Beogradu su boravili od 18. do 20. oktobra, a Radina Vučetić kaže da je to bila veoma značajna stvar za Jugoslaviju.

„Naravno da je tada američka administracija počela da koristi uspehe Apola 11. To je radio i SSSSR posle uspeha Jurija Gagagrina. U okviru organizovane turneje po svetu, Jugoslavija je bila jedina komunistička zemlja koju su astronauti obišli. Oni su tada proveli 28 dana na 4 kontinenta – obišli su 22 zemlje – od Latinske Amerike, Kanade, Bliskog istoka, sve do Australije. Svuda su boravili dan, dan i po, a u Beogradu su ostali od 18-20. oktobra, što je već poseban značaj koji je dat Jugoslaviji u tom trenutku.“

Na fotografijama iz oktobra 1969. (koje je MIJ odštampao kao razglednice) vide se opšta gužva i oduševljeni građani koji se penju na automobile i autobuse da vide astronaute, i srdačni susreti Tita i Jovanke sa američkim herojima i njihovim suprugama. Na beogradski aerodrom Apolo posada je doletela privatnim, Niksonovim avionom, i već na aerodromu je bilo veoma mnogo ljudi. Zatim su kroz centar grada išli belim kadilakom, a razdragani ljudi oko njih mahali su američkim i jugoslovenskim zastavicama. Astronauti su otišli i na Avalu, položili cveće na Grob neznanog junaka. Zanimljivo je, podseća Radina Vučetić, da je zvanična poseta Titu trajala duže no što je protokolom predviđeno, jer je svima bila prijatno. Apolo tim je posetio i televiziju i odgovarao na pitanja novinara, a u Domu pionira priredbu za njih osmislili su pioniri – otpevali su pesmicu za koju je tekst napisao Ljubivoje Ršumović, a koja je komponovana posebno za tu priliku.

Dejan Đurović, voditelj programa, prisetio se da je sala bila prepuna dece, da su uzbuđenje i temperatura bili nemerljivi, i da je on sam Nila Armstronga u jednom trenutku pitao – Jeste li vi stvarno bili na Mesecu?

Drugi dan posete astronauta Beogradu bio je neformalniji. To govori o tome kakav je tada bio odnos između Jugoslavije i Amerike, kaže Radina Vučetić.

„Tito je na ručku spontano predložio da taj dan astronauti odu u lov. Lovili su divlje patke u lovištu u Dobanovcima, i tu je Baz Oldrin bio najuspešniji sa 20 ulovljenih pataka, a Nil Armstrong je ulovio – pet. Onda su otišli u Grocku u kafanu Vinogradi, probali sve domaće specijalitete, a Nil Armstrong se tri meseca posle svog hodanja po Mesecu uhvatio u srpsko kolo. Tako da je to svakako jedan od kurioziteta na toj njihovoj turneji. Ovdašnji doček je bio izuzetno topao, a sve to svedoči i o pozitivnom imidžu astronauta u Jugoslaviji, i o pozitivnom odnosu prema Americi koji je Jugoslavija u tom trenutku pokazivala.“

Priča na tribini u MIJ-u dotakla se i pozadine tih veoma bliskih odnosa SFRJ i SAD krajem šezdesetih, kao i toga kako je svemirska misija inspirisala mnoge različite umetnike. Radina Vučetić je podsetila i da je, pre nego što se znao ishod Apola 11, Olja Ivanjicki uradila tri ulja na platnu na kojima je naslikala Nila Armstronga i misiju na Mesec. Na tribini se čulo i pitanje – kako to da su ljudi na Mesecu bili samo jednom, i da li su – uopšte bili. Usledio je odgovor da ozbiljna nauka ne razmatra teorije zavere, jer postoje relevantni dokazi da se najveći trijumf nauke u XX veku – zaista dogodio. Isto tako, da je reč o bilo kakvoj prevari, prvi bi je razotkrili Rusi – rivali u svemirskoj trci.

Na tribini je govorila i Bojana Andrić, urednica i autorka Trezora, podsetivši koji se snimci čuvaju u arhivi RTS-a. Postoji više snimaka astronauta prilikom posete Beogradu, sačuvani su i snimci direktnog prenosa sletanja na Mesec (naš komentator Milivoje Jugin bio je tada na licu mesta – u bazi Kejp Kenedi na Floridi odakle je pratio istorijsko lansiranje, a TV Beograd se uključlila u evrovizijski prenos događaja). Radio Beograd u svojoj arhivi ima snimak čitavog prenosa sletanja na Mesec – najduži snimak direktnog prenosa u istoriji ove kuće. Publika u MIJ-u imala je prilike da čuje delove ovog prenosa – komentatora koji dramatičnim tonom govori gde su i šta rade astronauti, kao i pesmu Himna čoveku koja je tokom programa povremeno emitovana, i koju je specijalno za tu priliku komponovao Voki Kostić, a otpevala Olivera Katarina.

Na tribini posvećenoj poseti koja je uzdrmala naš grad pre 50 godina prikazan je i arhivski snimak koji dočarava raspoloženje tih dana, i u kom se trojica raspoloženih astronauta pozdravljaju sa Beograđanima, i zahvaljuju na divnom dočeku. U MIJ-u je izložen i kamen sa meseca, fragmenti mesečevog tla koje je predsednik Nikson poklonio Josipu Brozu Titu.

I još…

Tribina Apolo 11 – Misija Beograd organizovana je u okviru stalnog programa Razgovori o Jugoslaviji: uvod u postjugoslovenske studije.

Profil astronauta

Simona Čupić, istoričarka umetnosti, podsetila je i na to da se ove godine, pored pet decenija od sletanja na Mesec, obeležava i šezdeset godina otkako je promovisana profesija astronaut. Prvih sedam astronauta Apolo programa bili su prave zvezde u Americi. Sva sedmorica našli su se na naslovnoj strani magazina Life 1959, a kasnije je ovaj magazin kontinuirano objavljivao priče o njima.

Zanimljivo je da su svi bili najstarija deca u porodici, svi su rođeni u SAD, odrasli u malim američkim gradovima, svi su bili fakultetski obrazovani, bili oženjeni, imali decu, i imali IQ između 135 i 147. I sve njihove akcije za pohod u svemir javnost je brižljivo pratila. Popularne, i u medijima veoma prisutne, bile su i supruge astronauta.