Rezultati velikog regionalnog istraživanja: Očekivana prosečna zarada naših građana 860€

Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi stanje kako na tržištu rada Srbije, tako i u celom regionu. Istraživanju su se priključili partnerski portali za zapošljavanje iz regiona MojPosao.net iz Hrvatske, MojPosao.ba iz Bosne i Hercegovine, Deloglasnik.si iz Slovenije i Vrabutovanje.com.mk iz Severne Makedonije. 

Istraživanje je sprovedeno kroz ispitivanje stavova sa fokusom na 3 demografske grupe ispitanika: zaposleni, nezaposleni i oni koji se i dalje školuju. U istraživanju je učestvovalo više od 5.700 ispitanika, od kojih je skoro 2.300 ispitanika iz Srbije. Među ispitanicima naše zemlje bilo je 54% zaposlenih, 42% nezaposlenih i 4% onih koji se školuju.

Visina zarade najvažniji faktor prilikom odabira poslodavca

Iako je prethodnih godina najvažniji faktor za odabir poslodavca bio međuljudski odnosi, ove godine je inflacija očigledno odradila svoje, te je visina plate postala najvažniji faktor prilikom odabira posla (65% ispitanika). Dobri međuljudski odnosi i dalje su nam važni i nalaze se na drugom mestu (63%). Mogućnost učenja i napredovanja je zadržalo visoku treću poziciju (34%), ali primetno je i da pridajemo sve veći značaj radnom vremenu (32%).

Zanimljivo je da se visina zarade našla na prvom mestu u gotovo svim zemljama regiona osim Slovenije, gde su dobri međuljudski odnosi i dalje na prvom mestu.

Znanjem i veštinama do radnog mesta

Na pitanje šta smatraju da je najbitnije za dobijanje posla, najveći broj naših ispitanika smatra da su to znanja i veštine, kao i motivacija i želja za zaposlenjem. Radno iskustvo se našlo na trećem mestu, dok se formalno obrazovanje kao faktor našao na poslednjem mestu (manje od 3% ispitanika).

Slična situacija je i u regionu gde uz ispitanike iz naše zemlje i ispitanici iz BiH i Hrvatske ističu znanje i veštine, dok Makedonci i Slovenci veći značaj pridaju motivaciji i želji za zaposlenjem.

Očekivanja zaposlenih rastu

Kad je reč o očekivanoj zaradi, ispitanici iz Srbije u proseku očekuju 860 evra, što je 13% više nego prethodne godine kada su očekivanja bila 760 eura.

Praćeno standarom u zemljama ispitanici u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1640 evra u proseku, potom Hrvati sa 1200 evra. Sa druge strane, najniža očekivanja su prisutna među ispitanicima u Severnoj Makedoniji od 770 evra, a interesantno je da ispitanici iz Bosne i Hercegovine imaju čak 20% veća očekivanja nego prošle godine i prosek željene zarade sada iznosi 940 evra.

Međutim i pored inflacije, a izgleda da plate ne prate taj trend, tek svaki peti ispitanik dobio je povišicu tokom ove godine. Više od polovine ispitanka iz naše zemlje (čak 62%) niti je dobilo povišicu niti je očekuje, a svega 16% očekuje da će do povišice ipak doći do kraja godine.

U poslednjih godinu i po dana posao je promenilo 38% ispitanika iz Srbije, a u narednih godinu dana na ovaj korak je spremno čak 65%.

Strah od gubitka posla najveći u Srbiji

Iako se u svim zemljama regiona vidi pad u procentu straha od gubitka posla, u Srbiji je on prisutan u najvećoj meri gde svaki treći ispitanik strahuje da bi mogao izgubiti radno mesto. Najmanje se brinu Makedonci sa svega 19%.

S obzirom na turbulentne godine iza nas, skladno ekonomskoj situaciji, menja se i tržište rada. I ako smo do sada imali pojačanu potražnju za radnicima, ispitanici očekuju da će se taj rast verovatno usporiti. Dve trećine smatra da će se neki poslovi tražiti više, a drugi osetno manje. Samo 13% smatra da neće doći do nikakvih promena, dok 9% njih misli da će se rast nastaviti.

Pre dve godine pandemija je nametnula i omogućila rad od kuće, pa smo tokom prošle godine svedočili da je ovaj vid rada bio prisutan u velikoj meri kod većine zaposlenih kojima je posao to dozvoljavao. Sada, kada se većina aktivnosti vratila u normalu, radnici se sve više vraćaju na radna mesta. Trenutno dve trećine ispitanika iz naše zemlje radi u potpunosti iz kancelarije, pošto im posao ne dozvoljava rad od kuće, svaki peti ispitanik radi iz kancelarije i pored toga što im posao omogućava rad od kuće. Svega 6% ispitanika radi u potpunosti od kuće, a 10% po hibridnom modelu.

Loša reputacija domaćih privatnih kompanija

Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34%), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (14%). Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radila za državno preduzeće, dok svaki peti ispitanik bi pokrenuo privatni biznis.

Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, sem Slovenije gde najveći broj ispitanika ipak bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

Kompanije i dalje ne šalju povratne informacije o ishodu konkursa

Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nazaposlena 3 meseca ili manje, 16% je bez posla između 6 i 12 meseci, dok čak 20% ljudi na posao čeka duže od 5 godina. Više od polovine nezaposlenih (53%) traži bilo kakav posao, bez obzira da li je reč o poslu u struci ili izvan nje, dok 36% traži posao isključivo u struci.

Posao u struci u najvećoj meri traže nezaposleni iz Bosne i Hercegovine, a u najmanjoj oni iz Makedonije.

Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći, i dalje kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao. 42% kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki treći ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 12% ispitanika kaže da odgovor dobije često ili uvek, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada je ovaj procenat iznosio 18%.

U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (53%), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (17%). Ipak sa druge strane, skoro 40% kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.

Preko prakse do prvog posla

Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (35%), veruje da će novi posao pronaći u roku od 3 meseca nakon završetka školovanja, dok 5% njih već čeka posao ili već rade. Svaki četvrti veruje da će potraga za poslom trajati od 3 do 6 meseci.

Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da odrade praksu (69%) ili da rade honorarno (56%), dok je svaki treći ispitani spreman i na volontiranje.

Ohrabrujuća činjenica je da čak 37% mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih (8%) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok 56% ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave.

Naslovna fotografija: Microsoft 365 on Unsplash