Smrt koja to nije bila: Kako je pravi Miroslav Ilić danas morao da objašnjava da još diše

Zamislite sledeću scenu: sedite za kompjuterom, ispijate kafu, skrolujete naslovima kad odjednom – „Umro Miroslav Ilić“. Dve sekunde kasnije, svi portali, Fejsbuk stranice i rođake koje niste videli od krštenja dele tu “informaciju”, bez imalo sumnje ili provere.

Pa, ako piše – mora da je istina, zar ne?

Naravno da nije. Jer Miroslav Ilić, legenda narodne muzike, ne samo da nije mrtav – nego peva. I to, kako sam kaže, i dalje. I još se morao hitno oglasiti sa svog Instagram profila koji se zove @pravimiroslavilic, da ne bi bilo zabune s nekim drugim “MiroslavimaIlićima” koji su se prvi dograbili imena za profil i koji eventualno dele lažne informacije i žickju za novce.

„Sve zlonamerne ljude moram da razočaram, ali Aleja velikana će pričekati na mene“, poručio je Ilić, uz dozu duha koji je ovom neukusnom medijskom cirkusu očigledno nedostajao.

Ova bizarna situacija nije nikakav incident – ona je obrazac.

Deo novog digitalnog folklora, gde slavne ličnosti umiru po društvenim mrežama na svaka dva-tri meseca, a vest o njihovom vaskrsnuću nikoga više ni ne šokira.

Screenshot sa Instagram naloga Miroslava Ilića

Nema dana da neko negde ne “umre”, a da to nisu potvrdili ni lekari, ni porodica – već korisnik sa profilnom slikom lava u plamenu i korisničkim imenom „DžonVapneni1994“.

Miroslav Ilić je sada u društvu mnogih drugih, možda poznatijih, možda mlađih – ali svakako živih – zvezda koje su morale da objašnjavaju da još dišu.

Recimo, Džek Blek, koji je 2016. “umro” zahvaljujući hakerima koji su preuzeli Twitter nalog njegove grupe Tenacious D. Fanovi su danima tugovali, dok se Džek nije pojavio, vrlo živ, i naravno – smešan kao i uvek.

Zatim Stiv Harvi, kojeg je krajem 2024. veštačka inteligencija (!) proglasila mrtvim.

U pitanju je bio AI glitch, što zvuči kao uvod u epizodu serije Black Mirror. On je reagovao diplomatski, motivacionim citatima i tišinom. Ipak je gospodin.

A tu je i Džimi Felon, večiti šaljivdžija i voditelj, koji se suočio sa Twitter trendom #RIPJimmyFallon. Njegov odgovor?

Pevao je gospel pesmu uživo u emisiji, pevajući: „I’m alive, hallelujah!“ – kao da je glavni lik u parodiji na The Sixth Sense gde on vidi žive ljude, ali društvene mreže – ne.

Ove “vesti” ne dolaze iz zlonamernosti pojedinaca (uvek?), već iz potpunog odsustva verifikacije.

U doba kada su klikovi važniji od činjenica, kad se „breaking news“ piše brže nego što iko uspe da proveri izvor, smrt više nije privatna stvar – to je notifikacija.

Kao u nekom lošem rimejku filma Lažni tragovi (Shattered Glass), gde je novinar umesto istine gurao priče jer su bile „zanimljive“. Samo što ovde svi učestvujemo u tom šou programu – portali, korisnici, algoritmi.

Šta to govori o nama, kad lakše poverujemo u nečiju smrt nego u to da Instagram profil sa rečju „pravi“ možda zaista pripada pravoj osobi? I koliko to govori o brzini kojom delimo stvari, a da nismo pročitali ni naslov do kraja, a kamoli tekst?

Miroslav Ilić je na sve to odgovorio humorom, a bio bi totalni car kada bi snimio hit „Zar da ćutim, dok me mrtvim prave?”.