Oni su „izmislili“ Thompsona: Ponovo je aktuelna urbana legenda iz Splita, koju su potvrdili da je tačna

U svetlu vesti o koncertu Marka Perkovića Thompsona u Zagrebu, koji je po nekim navodima oborio svetski rekord u prodatim kartama za jedan koncert, ponovo se u javnosti pojavila urbana legenda za koju će se ispostaviti da je istinita.

Poznati novinar i kolumnista Boris Dežulović je u jednom od svojih davnih gostovanja u emisiji Nedeljom u 2 potvrdio jednu od urbanih legendi iz ratnog Splita – da su upravo novinari kultnog Feral Tribunea nesvesno zaslužni za početak karijere Marka Perkovića Thompsona.

U razgovoru sa Aleksandrom Stankovićem, Dežulović je ispričao kako im je, u konobi Stefanel, dok su sedeli pod „gasom“, prišao „kovrdžavi momak s ratišta“ u pratnji menadžera i dao im kasetu sa pesmom koja je počinjala stihom „Za dom spremni“.

„Pustili smo je te večeri 19 puta“, rekao je Dežulović. „Sutradan smo je odneli na Radio Split… Ostalo je istorija.“

Kako sam kaže, ta anegdota je dugo bila predmet šala, ali, nažalost, u potpunosti je istinita.
„U tom trenutku nam je delovao kao redikul. Ali mnogi redikuli iz tog vremena, poput Vojislava Šešelja osamdesetih, kasnije su postali ozbiljni ljudi. Nažalost“, dodaje sarkastično.

Cenzura na HRT-u i „ustaške p…“

Ta emisije inače ima kako kultni tako i kontroverzni status, s obzirom da je HRT posegao za cenzurom. Tako su neke od oštrijih Dežulovićevih izjava – poput one u kojoj je Thompsona i bivšeg predsednika HNS-a Vlatka Markovića nazvao „ustaškim p…“ – pažljivo prekrivene zvučnim signalima.

Dežulović je komentarisao i Thompsonovu publiku, naglasivši da ne veruje da su svi koji dolaze na njegove koncerte ustaše, ali da se za samog pevača ne može reći da se jasno distancirao od te ideologije.

„Pozirao je ispod slike Ante Pavelića i nikada nije nedvosmisleno osudio ustaštvo“, rekao je.

S druge strane, kako navodi, ni Thompson se nikada nije usudio da se otvoreno izjasni kao ustaša, već se drži neodređenih stavova. To ponašanje Dežulović poredi sa Vlatkom Markovićem, nazivajući ih obojicu kukavicama – termin koji je, zbog cenzure, ostao samo u obrisima.

Komunističke „p…“ i progon Ferala

Komentarišući političku klimu, Dežulović je istakao kako danas gotovo da nema partizanskih „p…“ – jer su oni mahom stariji ljudi koji nemaju šta da izgube i jasno se deklarišu.

„Ono što me više brine jesu komunističke p…“, rekao je i naveo primer partijskih funkcionera koji su osamdesetih progonili Feral zbog podrivanja SFRJ, a devedesetih ih optuživali za podrivanje Hrvatske.

„Isti ljudi, ista logika, samo promenjen kostim.“

Još jedna splitska priča: rat, piće i Lora

U istom intervjuu, Dežulović je podelio još jednu priču iz ratnog Splita, vezanu za konobu Stefanel. Nakon što je objekat dvaput bio dignut u vazduh, vlasnik je angažovao vojnika da ga čuva u zamenu za piće i hranu.

„Bio je s nama stalno, pili smo zajedno“, kaže Dežulović.

Kasnije je otkriveno da je taj čovek bio jedan od osuđenih za zločine u slučaju Lora – i da je 1992. godine naplaćivao po 50 maraka ulaz u zatvorene ćelije u Lori, gde su se civili i ratni zarobljenici mučili.
„To iskustvo me podsetilo na stanovnike Dahaua, koji su godinama ‘nisu znali’ šta je taj dim“, dodaje.

„Posudio sam telo Slobodanu Miloševiću“

U svom prepoznatljivom stilu, Dežulović se dotakao i satire, pa je podelio priču o nastanku možda najpoznatije naslovne strane u istoriji hrvatskog novinarstva – one u kojoj su on i kolege iz Ferala rekreirali Miloševića i Tuđmana u krevetu.

„Naslovnica je nastala u stanu Predraga Lucića. Ja sam pozajmio telo Miloševiću, a Viktor Ivančić je bio Tuđman.“