Veseli se srpski rode: Kako je novokomponovana pesma postala kamen spoticanja i šta je sporno u njoj

Reprezentacija Srbije je zakoračila na teren završnog turnira u Malagi uz zvučnu kulisu pesme “Veseli se, srpski rode” Danice Crnogorčević.

Međutim, uprava prestižnog teniskog takmičenja suočila se s kritikama određenih organizacija koje su pesmu nazivale “neonacističkom”. Deluje da je Dejvis kup popustio pod pritiskom, a na zvaničnim profilima turnira obrisane su objave koje su prikazivale Novaka Đokovića i ostatak srpske reprezentacije na terenu.

Teniski savez Kosova podneo je prijavu protiv Teniskog saveza Srbije i Dejvis kup reprezentacije Srbije zbog pesme koja je pratila izlazak tenisera pred meč četvrtfinala protiv Velike Britanije. Kontroverze su nastale i iz Crne Gore, Kosova, kao i s britanskih i nekih domaćih portala, koji su oštro kritikovali pesmu “Veseli se, srpski rode”.

Kako je nastala pesma Veseli se srpski rode?

Iako se mnogima čini da je reč o staroj pesmi oko čijeg je nastanka najbolje konsultovati etnomuzikologe, trebalo bi da znate da je pesma novokomponovana.

Pesma je po Ivanovim rečima nastala spontano dok je Ivan Crnogorčević, čekao Danicu da izađe iz porodilišta sa njihovom bebom Kasijanom. Napisao je stihove i refren pesme, dok je Danica komponovala strofe.

Tačnije, prvi put je izvela Danica Crnogorčević 28. juna 2019. godine, a pesmu je napiso njen suprug Ivan Crnogorčević, đakon Crkve Svetog Đorđa u Podgorici.

U pesmi se veličaju srpske vrednosti, istorija i svetinje. Ova pesma, i pored kontroverzi, nosi emotivnu i duhovnu vrednost za mnoge ljude u Srbiji i regionu. Ipak, neke druge ljude u regionu ipak izgleda vređa.

Prva izvedba pesme bila je 28. juna 2019. ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja, a od tada je postala jedna od himni.

Danica Crnogorčević i Novak Đoković su je izvodili na različitim prilikama, od državnih praznika do slavlja.

Inače, Danica Crnogorčević je upravo stigla u Novi Sad, gde će u sredu i četvrtak odžati dva koncerta u Srpskom narodnom pozorištu.

Evo i pesme:
“Кosova polja ravna

Zasijale svetinje iz vremena davna.

Ref.

Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode,

I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića,

I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice,

Nek’ se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije.

Odjeknula zvona sa starih Dečana,

Ovo je zemlja Lazara i Stefana.

Ref.

Veseli se srpski rode…..

Ovdje su grobovi slavnih predaka,

Što odbraniše svetu vjeru od Turaka”

Koliko je pesma Veseli se srpski rode popularna

Koliko je ova pesma popularna govori nekoliko činjenica. Ako samo pokušate da je guglate, odmah ćete dobiti predložene pretrage u kojima je i “Veseli se srpski rode note za klavir”, “Veseli se srpski rode akordi”, “Veseli se srpski rode karaoke…”

Dakle, verovatno je jedna od često izvođenih pesama na slavljima.

Čak su i naši košarkaši i odbojkaši u septembru, sa sve Novakom Đokovićem, dočekani u Beogradu uz ovu pesmu.

I, ono što je mnogima bilo čudno bilo je što je publika u glas pevala pesmu.

Veseli se srpski rode i nacionalizam

Da li je pesma “Veseli se srpski rode” nacionalistička? Sociolog Dragan Koković rekao je svoje mišljenje za Sportal.

“Kako kaže, stiče se utisak da patriotizam, onaj zdrav, nije dozvoljen samo Srbima. O tome najbolje govore tekstovi pesama koje druge zemlje sa ponosom ističu, a koje su malo upitne tematike. Sa druge strane, u pesmi “Veseli se srpski rode”, nema trunke mržnje, širenja iste. To su videli i sami organizatori, koji su pustili tu pesmu.

– Tu nema nikakve veze sa ultranacionalizmom, kako opisuju tu pesmu i gest. Te zemlje u svojim pesmama kad se spominju neke druge reči, niko ih ne dira, niko ne protestuje. Organizatori Dejvis kupa nisu videli ništa sporno u pesmi – kaže Koković, piše Sportal.

Dodao je da nema pesme koju naši sportisti koriste radi podizanja euforije, a da se ih zemlje iz okruženja nisu protumačile kao loš patriotizam. Smetao je “Marš na Drinu”, a jedino su “Bože pravde” i “Pukni zoro” prihvaćene. Kako nam je za Sportal objasnio sociolog Koković, reč je o potrebi da se održi imidž Srba i Srbije kao “lošeg momka” Balkana.

Danica Crnogorčević, izvođačica pesme “Veseli se srpski rode”, postala je poznata i prepoznatljiva u delu crnogorske javnosti, gde je neki percipiraju kao “velikosrpsku pevačicu”. Njena pesma je stekla etiketu “hegemonističke” zbog povezivanja simbola, kao što su srpska zastava i određene lokacije poput Prizrena, manastira Gračanice, grobova predaka (Kosovo), Studenice (Šumadija) i Rumije, planine u Crnoj Gori.

Na tim prostorima, gde se ljudi identifikuju (i) kao Srbi, pesma je prihvaćena kao simbol nacionalnog identiteta, često korišćena u sportskim događajima kao motivaciona himna. Međutim, postoje i oni koji smatraju da ova pesma odražava “velikosrpske tendencije” i predstavlja “povratak u devedesete”. Ova retorika se koristi kako od strane političkih lidera poput Đukanovića i Kurtija, tako i od dela srpske javnosti koje povezivanje sa nacionalnim identitetom smatra neprikladnim.

Ulazak teniske reprezentacije na teren sa pesmom “Veseli se, srpski rode” izazvao je kontroverze, a situacija se dodatno zakomplikovala nakon izvođenja pesme “Marš na Drinu” u svlačionici, koja je takođe proglašena “šovinističkom pesmom”. Ova kontroverza postala je predmet šire rasprave o političkim i nacionalnim pitanjima, sa različitim tumačenjima i stavovima među različitim društvenim grupama.

“Pesma uz koju će neki tim izaći na teren stvar je ukusa. I može da se razogvara o tome kakav je ukus srpske teniske reprezentacije, ali je smešno da se koračnica koja veliča žrtvu ljudi sa ovih prostora u Velikom ratu – koju su pevali u svlačionici – etiketira kao „šovinistička“”, piše Nedeljnik.