“Ako nastavimo da ćutimo, biće tri puta skuplje”: Ljudi su na Instagramu uporedili cene u Beogradu i na zapadu, i ostali bez teksta
U trenutku u kom stižu revolucinarne, bolje i niže cene koje se na sav glas hvale i reklamiraju, vrlo je lako da neko sedne i popiše artikle sa rafova supermarketa i napravi uvid u to koliko je Srbija skuplja od zapadnih prodavnica, ako odemo dalje od parizera.
Ekostraža mahom vodi borbu protiv zagađenja životne sredine, ali im nije bilo teško da na svom Instagram nalogu sprvedu istraživanje, koliko neke skupe namirnice, koje se ovde prezentuju kao hrana za višu srednju klasu, za 50 i više odsto su jeftinije u inostranstvu.
Očigledno je najveći problem sa sirom i mlečnim proizvodima, koji nam se oduvek ovde prezentuje kao nešto što nije najjeftinije u potrošačkoj korpi. Samo kroz par klikova kroz gugl, dokaže poprilično suprotno.
Kačkavalj kod nas košta 2500din, dok je u Voliju u Crnoj Gori 8e. Sa druge strane, grčka feta je 950 dinara, u Barseloni košta 3,45 evra, dok ista takva, ali bez emulgatora kod kozara u Grčkoj košta blizu 5 evra, napominju ljudi sa stranice Eko straža.
Tu nije kraj, Meggle puter 250g, u Dizeldorfu je 1.5e, kod nas 549 dinara. Filadelfija sir, 669 dinara u domaćim marketima, dok u Aldiju u Nemačkoj 2.19e, uz komentar da ako nastavimo da ćutimo, može da postane i tri puta skuplje.
Naravno, cela priča dobija još nekoliko bizarnih zaokreta, počev od onog da je hrana za bebe duplo skuplja, iako su ljudima na vlasti stalno puna usta borbe za natalitet, kao i da domaća kafa, je jeftinija kao uvozni artikl u Švedskoj nego udomaćim radnjama.
Šta ostaje nego da ljudi u komentarima ostavljaju zaiste ljute komentare, i traže rešenje. Dok mnogi pozivaju na odgovornost, ipak postoje i neka rešenja:
“Treba da počnemo da kupujemo direktno od seljaka proizvode, jeste da je mozda skuplja cena ali je kvalitet bolji nego od trgovinskih lanaca”; “Domaći maslac košta 1000-1500rsd/kg pa vi vidite šta vam se više isplati”; “Kilo krusaka kod nas u selu je 190 din, a ne ovi lopovi da nas pljačkaju po prodavnicama i sipaju pored voca jos 100 hemikalija” samo su neki od komentara ljudi koji pozivaju da, ako već nemate kontakt sa ljudima na imanjima i selima, učlanite se u mnogobroje grupe na internetu u kojima ste u dirketnoj komunikaciji sa proizvođačima.
