„Posle Novaka nemaš više šta da pričaš“: Ovako se Đoković obratio vaterpolistima pre zlatne medalje

Na društvenim mrežama ponovo je aktuelan snimak iz 2024. godine, kada je selektor vaterpolista Srbije Uroš Stevanović pričao o susretu Novaka Đokovića i srpskih vaterpolista u njihovim najtežim danima.

Upodkastu „Pod kapicom“ govorio o jednom tihom, ali presudnom trenutku sa Olimpijskih igara u Parizu.

Razlog zašto se ova priča sada ponovo deli i komentariše jeste Đokovićevo novo finale Australijan opena, koje je još jednom otvorilo pitanje njegove mentalne snage, ali i onoga što Novak predstavlja van terena. A upravo o tome govori ovaj snimak.

Tokom grupne faze Olimpijskih igara u Parizu, kada su „delfini“ bili u ozbiljnoj krizi i zabeležili tri poraza u pet utakmica, Novak je, bez najave i bez protokola, odlučio da poseti vaterpoliste i pokuša da im podigne moral. U trenutku kada je pritisak bio najveći, pojavio se neko ko tačno zna kako izgleda borba sa očekivanjima, sumnjom i porazom.

Stevanović je tada ispričao da je Novak ušao u sobu stručnog štaba, dobio kratko objašnjenje situacije „da mu se ne troši zlatno vreme“, a zatim otišao među igrače. Ono što je usledilo, kako kaže selektor, nije bio klasičan motivacioni govor, već lekcija iz ljudskosti.

„Nema jednu pogrešnu reč. Ne samo šta kaže, nego kako kaže — tonalitet, način obraćanja, energija. Mentalno najjači čovek na svetu“, rekao je Stevanović, povlačeći paralelu sa imenima poput Majkla Džordana i Muhameda Alija.

Novak je sa igračima proveo petnaestak minuta. Dovoljno da se atmosfera potpuno promeni. Toliko da je selektor otkazao planirani sastanak ekipe, uz rečenicu koja se danas najviše citira: „Posle Novaka nemaš više šta da pričaš.“

Kada su vaterpolisti izašli iz sobe, glave su bile podignute, osmesi prisutni, a energija potpuno drugačija. Sedam dana kasnije, i Novak Đoković i vaterpolisti Srbije stajali su na pobedničkom postolju sa zlatnim medaljama oko vrata.

Da li je taj razgovor bio presudan? To niko ne može da izmeri. Ali upravo zato se ovaj snimak danas ponovo deli — jer podseća da se Novakova veličina ne ogleda samo u finalima i trofejima, već i u onim trenucima kada nema reflektora, publike i kamera. A takvi trenuci, izgleda, ostaju jednako važni kao i svaka osvojena titula.