“Kada krenete da pljujete ovu zemlju, setite se…”: Ljudi ponovo dele šta je Duško Radović pričao o onima koji ne vole Srbiju jer je aktuelnije više nego ikad

S obzirom na stanje u zemlji i razne kritike sa svih strana, mnogi su se podsetili reči koje je nekad davno Duško Radović pričao.

Po društvenim mrežama poslednjih dana kruži stari citat Duška Radovića – onaj u kom poziva da, pre nego što pljunemo po ovoj zemlji, stanemo i razmislimo o njenoj blagosti, o tome kako nema ni tornada ni vulkana, kako je šumovita, plodna, nežna i pitoma. I kako sve što nam zapravo kvari sliku – nisu ni planine ni reke, nego ljudi.

Duško Radović – Kada krenete da pljujete ovu zemlju, setite se…

„To vam je od zemlje. Muka je od ljudi.“ – završava Radović, a ova rečenica danas ide rame uz rame sa slikama zalazaka sunca nad Dunavom, šljivama u špicu sezone i zapuštenim ali romantičnim seoskim dvorištima. Ljudi je dele, prepoznaju se u njoj, komentarima potvrđuju da Srbija nije loša – loši su ljudi koji je vode, zagađuju, ruže.

I to nije netačno. Ali jeste pomalo paradoksalno. Jer, dok nas ovaj citat greje kao domaća supa, realnost nije tako pitoma. Priroda jeste zagađenija nego u Radovićevo vreme. Vetrovi više nisu blagi kada donesu smog iznad Pančeva.

Seme više ne niče baš gde padne, jer je zemlja iscrpljena, voda se povlači, a klimatske promene više nisu priča s drugog kontinenta. Pa ipak – osećaj da živimo na lepoj zemlji, ali da je ljudi kvare, i dalje je utešan. I ta uteha se lajkuje.

Možda je taj citat postao naš digitalni amulet. Nešto čime želimo da poverujemo da bar osnova na kojoj stojimo – nije trula. Da je sve oko nas, bar prirodno, lepo, pa ćemo mi već nekako da rešimo ovo ljudsko.

I možda i hoćemo. Ali bi, pored deljenja citata, moglo da se malo više deli i odgovornost – da ta zemlja o kojoj Radović piše, ne ostane samo metafora za nešto što smo nekad mogli imati.