Fabrika šljokica ne želi da znamo ko je njihova najveća mušterija, i internet ima nove teorije zavere, koje svetle u mraku

Osnova uspešnih dečjih zabava ali i večeri striptiza, šljokice, imaju veliki broj poštovalaca među organizatorima pomentuh događaja, ali i konstantne protivnike u zaštitnicima životne sredine, jer se ova plastična prašina nikada ne razgrađuje. Umesto toga, pronalazi put u more i u stomake riba koje sigurno ne žude za mikroplastikom za večeru. Međutim, šljokice su sa sobom poslednjih nekoliko godina ponele i jednu jako bizarnu misteriju.

Po onoj staroj narodnoj, niko ne želi da zna od čega se prave kobasice. Međutim, nekad i saznamo, a nekad je to velika tajna. Kompanija “Glitterex” iz Nju Džerzija, jedna od dve najveće kompanije za proizvodnju šljokica na svetu. Ono što znamo je da ona proizvodi šljašteće sitnice koje se kasnije koriste u svakodnevnim stvarima, od kreditnih kartica do mamaca za pecanje.

Međutim, Glitterex je postao sumnjiv ostatku sveta, kad je odbio da kaže ko je njihov najveći kupac.

U izveštaju portala “The Cut” navodi se intervju sa predstavnikom ove kompanije, izvesnom gospođom Dajer, koja nije otkrila informacije o tome ko je odgovoran za stvaranje najvećeg dela prihoda ove kompanije. Na pitanje da li zna odgovor, odgovorila je sa „Oh, Bože da“, nakon čega je usledilo ono što je verovatno bio nervozan smeh i „I nikad ne biste pogodili. Hajde da to ostavimo na tome“, jer prema njenim rečima, ta kompanija ne želi da ljudi ni pod kojim okolnostima znaju da koriste šljokice.

Od tada se razvilo nekoliko teorija o tome šta bi taj proizvod mogao biti, kao što su bombe, ili farba automobila, mada većini ljudi ne bi smetalo da su šljokice u farbi automobila. Dakle, opet, misterija sigurno leži u nečemu što je uznemirujuće. Pričalo se da pasta za zube sadrži šljokice, što vizuelno ne bi bilo neko iznenađenje, s obzirom na svetlucavost pasti.

Na stolu je i raketno gorivo, jer bi šljokice tu menjale aluminijumski prah i amonijum perhlorat, ali zašto bi se ćutalo o tome, jer realno svi bi voleli da vidimo svetlucavi sjaj kad raketa krene u svemir. Druga upotreba o kojoj se raspravlja je pesak. Pošto pesak na našoj Zemlji polako nestaje, verovatno je da bi sjaj mogao biti sastavni deo peska. Pesak se, na kraju krajeva, može proizvesti od betona i napraviti fine čestice stene. Sjaj može pomoći u estetske svrhe ako ništa drugo. Tu je i naravno teorija da se šljokice nalaze u parama, u onim malim prugama svetlucavih oznaka.

Međutim, sve ovo i dalje nije nešto što bi moralo da bude označeno etiketom “Top Secret” (osim možda bombi), ali možda i bolje da razmišljamo o ovakvim stvarima, nego o nekim mračnijim i neverovatnijim od kojih bi nam se okrenuo želudac.

Naslovna fotografija: Jack Van Hel on Unsplash