Film o Džeju je pokrenuo stare rasprave: “Opet ljudi misle da su elita jer slušaju ex -Yu rok”
Nije potrebno mnogo ljudima odavde da se posvađaju na bazi muzike, kao na primer sad kad se pojavi film o Džeju, ali i o bilo kom drugom pevaču narodne muzike.
“Nedelja” film o Džeju Ramadanovskom ulazi u bioskope i gotovo je izvesno imaće veliku gledanost. Pre Džeja, gledali smo (ili ne) filmove o Tomi Zdravkoviću i Aci Lukasu. Filmovi su naravno privukli i filmske zaljubljenike koji nisu fanovi same muzike ovih autora.
Pa opet, uvek se nađe velika količina ljudi koja ne želi filmove o narodnim pevačima, jer sa sobom nose pogrešne poruke i stil života koji se vezuje za kriminal, droge, a i politiku koja je dovela do ratova devedesetih.
Kao kontru tome navode svoje neke idole, mahom rokenrom provinijencije, koji naravno, nemaju čiste i besprekorne biografije, pa rasprava samo nastavlja da se vrti u krug.
Reakcije na film o Džeju:
Toma Zdravković – alkoholičar koji je kukumavčio
— Alokin_Skywalker (@djed_Anakinov) January 16, 2024
Džej – dorćolski šibicar, alkoholičar, narkoman koji je kukumavčio
Šaban Šaulić – šaban, jebiga
Aca Lukas – odvratna narkomanska šupčina
Sinan Sakić – alkos, narkos
Ali problem je Milan Mladenović. Pa nabijem vas baš!
Počelo je sve od tvita: “Toma Zdravković – alkoholičar koji je kukumavčio, Džej – dorćolski šibicar, alkoholičar, narkoman koji je kukumavčio, Šaban Šaulić – šaban, jbg, Aca Lukas – odvratna narkomanska šu**ina, Sinan Sakić – alkos, narkos, Ali problem je Milan Mladenović. Pa nabijem vas baš”.
Kako to obično biva ovakvo mišljenje privuklo je istomišljenike u riplajovima ali i neistomišljenike u kvoutovima na društvenoj mreži, nekad poznatoj pod imenom Tviter.
“Da dodamo da se EKV nije petljao sa kriminalnim miljeom za razliku od gore navedenih umetnika”.
“Ista ekipa iz tog vremena je i sada kod nas na vlasti. Milan je bio ikona muzike, ali i ikona protesta devedesetih…”
“Ma ne sviđa im se rok muzika pa traže izgovore, to je prost odgovor”, neka su od razmišljanja ljudi kojima se ne dopada trend biografija narodnih pevača na filmu.
“A da samo ne ocenjujemo ljude po tome da li su pili ili se drogirali”
“Mislim da je tačno nula ljudi reklo da je bilo kakav problem Milan Mladenović i da velika većina poštuje njegov rad. Ono što ide na onu stvar su smarači koji tripuju da su time što slušaju EKV doživotno ispunili svoje biće moralnom superiornošću u odnosu na one što slušaju Džeja”
“Opet ljudi misle da su elita jer slušaju ex Yu rok”
“Šaban, jbg??? Šta to znači? Znaš li da se tim imenom zove verovatno najostvareniji pevač sa ovih prostora? Milan je veliki, Toma je jos veći, a tvoj elitizam je prikriveni fašizam”
“Iz tog ugla gledano, svi navedeni su problem. Iz drugog ugla svi imaju svoje fanove. Ova trojica navedena malo više, ovaj poslednji malo manje. Ali nikada kvantitet nije značio i kvalitet. Ukusi su različiti”. neki su od komentara koji se ne slažu sa ovim glavnim tvitom od kog je potekla rasprava.
Bilo da ste “kultur fašista i komunsita” kako kažu jedni, ili “šabani u šuškavim trešama koji su doselili iz svojih selendri” sa druge strane, ono što ih okuplja je zaslepljenost kod svojih stavova, i nepostojanje želje da razumeju i saslušaju one druge.
Kako su neki već istakli, pokušavajući da pomire zaraćene strane, zajednički imenitelj svima jeste muzika koja se voli na ovim prostorima, a o svakom pomenutom bi se dalo diskutovati pa i o Milanu Mladenoviću i Džeju.
