“Da li se ja nalazim u svemirskom brodu ili šta?”: Srpski jutjuber je proveo noć u najmanjem hotelu na svetu i evo kako se proveo

Dobro došli u hotel u kojem vaša soba izgleda kao fioka iz IKEA komode — ali ima Wi-Fi, USB i papuče.

Jutjuber Zobra i njegova devojka Ema bacili su se u avanturu “najmanjeg hotela na svetu”, poznatijeg kao kapsula hotel, i to pravo u Tokiju.

Spoj Japana, tehnologije, mikro kvadrature i klasičnog “WTF?” momenta.

„Došao sam da isprobam najmanji hotel na svetu“, kaže Zobra u uvodu, a odmah zatim priznaje: „Ne znam kako ljudi ovde spavaju.“ Spoj radoznalosti i straha od klaustrofobije? Prava turistička emocija.

Srpski jutjuber u Tokiju:

Avantura počinje vrlo futuristički: Zobra i Ema se prijavljuju, ali odmah nailaze na japansku segregaciju po spratovima – muški lift ide na 4. sprat, ženski na 2. “Vidimo se ujutru,” kažu jedno drugom. „Ili za pet dana. Ko zna.”

“Ja idem gore, ti ideš dole… gde dole?” pita Zobra zbunjeno, a Ema suvereno odgovara: “Pa piše lepo – please go down.” I to je to. Japanski hotel te već u holu nauči da čitaš uputstva pažljivo.

Fioka, ali high-tech fioka

Kapsula soba? Minimalizam + naučna fantastika. Zidovi su ti bliži nego sopstvene misli. Ali u njoj imaš USB, svetlo koje se pali dodirom, tastere za muziku i čak kamericu koja “meri san” (ili makar kaže da to radi).

“Da li se ja nalazim u svemirskom brodu ili šta?”, pita Zobra dok testira dugmad čije funkcije niko živ ne zna. “Jastuk je čudan, kao da ima kuglice unutra… nije tvrd, ali nije ni mekan. Ne znam šta je.”

Ema je, s druge strane, više fokusirana na ono bitno – papuče i peškiri. „Kvalitet peškira je savršen. Ja jako cenim kad su dobri peškiri.“ I da, dobili su i pidžamu! (Koja je, istina, malo kratka u rukavima.)

U kapsula hotelima sve ima red, pravila i procedure. Nema tu dolaska s ulice pravo u krevet. Prvo tuširanje, pa onda spavanje. I da, za to imaš svoj ormarić, svoj tuš (sa čak tri vrste šampona!) i svoj predfazni haos.

Na kraju dana, sobica je toliko mala da možeš nogom da dohvatiš plafon, a ako ostaviš telefon s pogrešne strane – moraćeš da prevrneš sebe da bi ga dohvatio.

Ali — tišina je savršena, sve je besprekorno čisto, i ako zanemariš što ti ruka udara u zid svaki put kad se okreneš, osećaj je kao da spavaš u privatnom svemirskom modulu.

“Mogu da udarim u svaki zid. Ali super je. Zadovoljna sam.”

Zaključak: Kapsula – manje prostora, više iskustva

Možda nije apartman s pogledom, ali jeste iskustvo za pamćenje. Zobra i Ema su nas proveli kroz čitav sistem – od ulaska do pidžame – i naučili nas da, čak i kad putuješ u sobu veličine mikrotalasne, možeš da uživaš ako imaš dovoljno peškira, dobar Wi-Fi i nekoga da ti kaže „vidimo se ujutru” s drugog sprata.