„Nema kupovine, nema bundi, nema kola”: Kultna scena koja nas je samo podsetila da ovdašnja ekipa na vlasti ne gleda filmove

Afere domaćeg političkog vrha mogu često da nam se učine poznatim, i kao da smo ga gledali u nekom filmu.

Nema tog srpskog političkog skandala koji ne zvuči kao loš spin-off „Goodfellas“ Martina Skorsezea. Samo što kod nas niko nije gledao film do kraja. Ili jeste, ali nije razumeo suštinu. Ili, treća opcija – zabole ih, jer znaju da reprekusije dolaze tek kad odu s vlasti. Ako ikada odu.

Ovih dana, glavnu ulogu u vestima ima Darko Glišić, ministar, predsednik Izvršnog odbora SNS i – prema portalima – bivši partner žene koja je, sa sve platnim listama iz Poštanske štedionice, uspela da kupi čak tri stana za četiri godine. Znamo da je inflacija učinila svoje, ali nije valjda baš toliko. Ako jeste, narod bi već masovno trčao da se zaposli u šalter sali.

Naravno, ovo nije prvi put da se sa vrha vlasti, mimo bon-tona i osnovne pameti, uleti u luksuzne nekretnine, nove džipove i, naravno, nezaobilazne bunde.

A ako ste gledali “Goodfellas” – a nadamo se da jeste – znate šta Džimi (Robert de Niro) kaže posle velikog “posla” svojim kolegama: Dont buy anything, dont get anything, nothing big.

„Nema kupovine! Nema bundi, nema kola! Ne skrećite pažnju na sebe!“. Pa kad se njegov verni tim pojavi sa svojim ženama u bundama od nerca i kabrioletima u roze boji – e onda kreće vika, paranoja i polako ali sigurno – kraj.

Ali kod nas… nema paranoje. Nema ni srama. Samo svečano presecanje vrpci, dok nekretnine niču kao pečurke posle korupcije. U „Goodfellas“-ima, gramzivost te na kraju sahrani. U našoj realnosti, gramzivost te promoviše.

Naravno, sve je to „u okviru zakona“. Partnerke i rodbina dobijaju poslove, nekretnine se „prepisuju“, auta se voze na tuđe ime, a građani i dalje veruju da se plata iz javne uprave može istezati kao žvaka.

Možda, samo možda, kao i kod Džimija i ekipe, dođe dan kada neko povuče kočnicu. Kada sistem odluči da žrtvuje „po nekog“ kako bi se iluzija održala. Možda, kao i u filmu, slede „prvi otkazi“, pa „prva suđenja“. Ili, još verovatnije, biće nastavak.

Do tada, ostaje nam da posmatramo kako političke bunde šetaju bulevarima, dok narod nosi jakne iz “second handa”. I da se nadamo da će bar neko, jednog dana, odgledati film do kraja. Sa razumevanjem.