Prodavci otkrili najgoru stvar koju kupci rade u radnjama, a sve je masovnije i u Srbiji
Čak i po marketima u Srbiji sve više kupaca ovo radi, a većini je potpuno nezamislivo.
Iako se trgovci u prodavnicama meštovite robe svakodnevno susreću s problematičnim kupcima, kao i s nekim lošim navikama, mnogi se slažu oko jednog sve češćeg problema: grickanja hrane u prodavnici. Dok neki ljudi lutaju radnjom, mogli bi da zgrabe malu kesicu pereca i počnu da jedu Ili možda pojedu šaku-dve bobica grožđa, samo da “testiraju zrelost”, naravno.
Nažalost, postoje i ekstremniji slučajevi gde ljudi dođu u market s namerom da nešto pojedu i popiju i da to ne plate. Takav jedan slučaj nedavno je opisan na društvenoj mreži X.
Bila sam u maksiju i čovek je pojeo pecivo i popio limenku kole i nijr platio
— gromko žabata (@gnomypakao) June 14, 2024
“Bila sam u maksiju i čovek je pojeo pecivo i popio limenku kole i nije platio”, glasi post, a ispod njega su se nizali komentari u kojima su ljudi svedočili sličnim situacijama.
Čak i ukoliko planirate da platite to što ste u marketu pojeli, neki kažu da je to “sramotno” i da se “čini nezakonito”, dok drugi smatraju da ipak nije problem ako to na kraju platite.
Kako piše Huffpost, radnici prodavnica mešovite robe su to razjasnili. Generalna direktorka Dill Pickle Food Co-Op u Čikagu, Talija Mekarti, radi u prodavnicama mešovite robom od 2007. Kaže da je prihvatljivo žvakati stvari koje ne treba da se mere (poput kesice pereca ili kutije kolačića) ako ih platite pre nego što odete. To znači da generalno nećete dobiti kritiku ako otvorite flašu vina i uživate u njoj dok šetate kroz radnju, rekla je.
Međutim, hrana koja ometa kupoviunu drugih kupaca, poput one s jakim mirisima ili one koja stvara lepljiv, mrvičast nered s kojim radnici kasnije moraju da se bave, ne bi trebalo da se konzumira u radnji, dodala je.
S pravnog gledišta, jesti pre kupovine moglo bi biti problematično. Kao privatni subjekti, radnje mešovite robe imaju pravo da uspostave sopstvenu politiku o konzumiranju proizvoda pre kupovine, a ako radnja ima propis protiv toga, to bi tehnički moglo da se smatra krađom, rekao je Majk Šmit, advokat u firmi Schmidt & Clark LLP. “Sve dok ne platite artikal, on i dalje pripada radnji. To je slično korišćenju nečijeg vlasništva bez njegovog dopuštenja”, objasnio je. “Iako ovo može da se čini trivijalnim kada se radi o nekoliko zrna grožđa ili flaši soka, princip ostaje isti.” Ipak, nemaju svi supermarketi ova pravila niti ih aktivno sprovode, primetio je Šmit.
Gubitak prihoda od ovih incidenata može se činiti beznačajnim za velike lance marketa mešovite robe. Ali razmislite o uticaju na vaše male, lokalne prodavnice. Za ova tržišta, gubitak nastao zbog toga što kupci jedu izvaganu hranu pre kupovine na kraju će uticati na vlasnike preduzeća u vašoj zajednici. Da ne spominjemo da je testiranje ukusa iz raznih kesica s proizvodima – koje su drugi ljudi možda takođe pretraživali – nehigijensko, a voće i povrće u radnji nije oprano i spremno za konzumaciju.
Šta je onda ispravno?
Učinite uslugu radnicima u radnji i platite svoje proizvode koje počnete da konzumirate. A ako stvarno želite da isprobate neki artikal pre kupovine, nemojte se bojati da pitate radnika za uzorak.
