“Rulja dolazi po svoje”: Tokom blokade RTS-a emitovan Studentski dnevnik, evo šta se zaista desilo u Takovskoj 10
“U kasnim večernjim časovima 10. marta, na 34. godišnjicu plišane revolucije, počelo je”, ovim rečima počeo je prvi Studentski dnevnik tokom blokade RTS-a.
Studenti Fakulteta dramskih umetnosti su, posle poziva na bojkot nacionalne televizije, emitovali prvi Dnevnik studenata u blokadi na društvenim mrežama.
Video počinje porukom „Oseti nešto, Srbijo. Bilo šta, bukvalno bilo šta“ i scenama ispred RTS-a, uključujući i onu kad policija tuče studente. Imaju samo jednu vest – trenutno najvažniju za celu Srbiju.
„Počelo je. Dugo planirana akcija Operacija je uzela maha. U prvih sat vremena hiljade studenata se okupilo ispred zgrade RTS-a. Cilj je jedan – blokirati sve ulaze u javni medijski servis do njegovog oslobođenja. A potom, stigla je i žandarmerija. U društvu u kojem nas RTS naziva ruljom, brutalnost policije nas ne iznenađuje“, kažu uz snimke s lica mesta.
„Mi apelujemo na RTS da odustane od laži i optužbi. Jer nesagledive posledice su već stigle. Izazvali ste ih vi. Pozivamo sve građane i kolege da nam se pridruže. Rulja dolazi po svoje“, poručili su.
Sudeći po reakcijama na prvu epizodu Dnevnika koji su napravili studenti FDU, Srbija je za manje od 24 sata zaista nešto osetila, prenosi N1.
„Vrlo smo ponosni, pre svega zbog velike količine pregleda, oko 150.000 za jedno veče. Tako da ponosni smo, ali istovremeno smo i besni malo“, kaže Nikola, student FDU.
Taj bes artikulisan je zbog neobjektivnog izveštavanja javnog medijskog servisa o studentskim protestima.
„Ukoliko znamo da je poluprečnik zgrade RTS 202m, a da je prosečna visina urednika RTS 12cm, koliki je onda obim laži u dnevnicima 2, a o dnevnicima 3 da i ne govorimo“, poručili su u emisiji.
Količina laži ili skrivanja istine, beleži se kroz istoriju. Od građanskih i studentskih protesta devedesetih godina do danas, vidimo da se ponavlja zahtev za smenom rukovodstva RTS, odnosno Televizije Beograd.
„Ono što mi gledamo poslednjih 12 godina jeste zapravo metastaza, jednog jako dugog procesa koji traje eto duže od 30 godina“, kaže Ana Martinoli, profesorka FDU.
Važnost centralne večernje emisija je u tome što je ona mesto za sve građane, jer se odatle konstruiše oficijalni govor, smatra profesorka FPN.
„Ovde ne postoji tradicija u kojoj je javni servis kritički orijentisan prema vlasti ili građanima služi kao platforma za praktikovanje svoje kontrole javne vlasti“, kaže Snježana Milivojević.
Možda zbog takvog već ustaljenog obrasca u radu, delu radnika javnog medijskog servisa se prvi studentski dnevnik nije dopao.
„Oni koji bi trebalo da se ljute u ovom trenutku su građani Srbije, a novinari i urednici RTS mogu samo da kažu – u redu, dobili smo poruku, počećemo da radimo svoj posao“, kaže Martinoli.
Studenti FDU uvređenima poručuju da oni ne kritikuju rad pojedinca, već javni servis kao instituciju.
„Ima obavezu da nas izveštava, da nam daje istinu, da nam daje vreme, i ako nam ne daju vreme mi ćemo da napravimo to vreme – to je naš dnevnik“, kaže Nikola.
Zbog pažnje koje su izazvali kažu da osećaju veliku profesionalnu odgovornost za narednu epizodu, istu onu koju i od RTS traže.
Pratim njihov kanal. Ima svašta nešto pametno ili emotivno da se čuje. Viva ћаци, viva profesore!
“Rulja” versus HULJA