Šta je “teorija zagorelog tosta”: Internet tvrdi da baš ovo može da vas spasi

Niz sudbonosnih slučajnosti pratio je Majkl Džeksona, koji je 11. septembra prespavao zakazani sastanak u Svetskom trgovinskom centru. Merilin Monro postala je model nakon što ju je fotograf sasvim slučajno zapazio u fabrici u kojoj je tada radila, dok je jedan učenik iz Parklanda izbegao pucnjavu u školi jer je tog dana ranije otišao na dogovoreni susret s prijateljem.

Ovakve priče često se navode kao dokaz da i najmanja kašnjenja ili promene planova mogu imati neočekivane, pa čak i presudne posledice. Ali da li iza ove teorije zaista stoji nauka?

Iako takozvana „teorija zagorelog tosta“ nema čvrstu naučnu potvrdu i deluje kao fenomen koji se proširio zahvaljujući TikToku, ona se oslanja na dobro poznate koncepte. Jedan od njih je teorija haosa, koja objašnjava nepredvidivu prirodu sveta, kao i efekat leptira – ideju da naizgled beznačajni događaji mogu dovesti do dalekosežnih i neočekivanih ishoda.

Važno je napraviti razliku između „teorije zagorelog tosta“ i toksične pozitivnosti. Ovde se ne tvrdi da morate biti srećni zato što vam je doručak zagoreo – frustracija je i dalje sasvim dozvoljena. „Toksičnu pozitivnost opisujem kao posipanje šljokica po stvarima koje ne blistaju. Neke situacije imaju pravo da budu uznemirujuće“, ističe dr Markli.

„Teorija zagorelog tosta“ ne poriče negativna osećanja, već nudi mogućnost da, nakon početne ljutnje, preusmerimo misli i drugačije sagledamo situaciju.

Za one koji traže pristupe sa jačim naučnim uporištem, postoje proverene tehnike koje pomažu u usmeravanju misli ka pozitivnom. Među njima je svesna prisutnost (mindfulness), koja nas uči da budemo u trenutku bez osuđivanja. Tehnike poput svesnog disanja ili meditacije mogu umiriti um, dok pozitivan samogovor pomaže da prepoznamo i osporimo negativne misli. Tu su i mantre i afirmacije – kratke, pozitivne rečenice poput „Mogu da se izborim s ovim“ ili „I ovo će proći“, koje ponavljamo kako bismo ojačali unutrašnji balans.

Kada teorija nije dovoljna

Važno je naglasiti da se „teorija zagorelog tosta“ odnosi pre svega na sitne, svakodnevne neprijatnosti. Ukoliko se suočavate sa ozbiljnim stresom, anksioznošću ili traumom, ovaj pristup neće biti dovoljan. U takvim situacijama ključno je potražiti stručnu pomoć. Licencirani terapeuti mogu pružiti adekvatnu podršku i alate, poput kognitivno-bihejvioralne terapije, za suočavanje sa zahtevnijim životnim izazovima.

Na kraju, „teorija zagorelog tosta“ služi kao podsetnik da su male neprijatnosti sastavni deo svakodnevice. Ne možemo ih uvek sprečiti, ali možemo uticati na način na koji reagujemo.

„Način na koji odgovarate na takve situacije, kako ih rešavate i kako se ophodite prema sebi tokom tog procesa – to je ono što je zaista važno“, zaključuje dr Markli, a prenosi index.hr.