Tesna koža je za ovaj doček završila na protestima, a tamo joj je i mesto
Sinoć je Beograd imao doček kakav dolikuje. U tišini.
Dok su na Trgu uporno pokušavali neki pevači da naprave štimung, ispred njih je bilo jako malo ljudi, jako puno policije i ToiToi toaleta.
Ostali su bili na drugoj strani. Strani kojoj se ne slavi. Protest.
Slike iz Beograda su obišle čitav svet. U ponoć niko nije dizao telefone, slao poruke, ljubio se. U ponoć se sinoć odavala pošta nastradalima, a pošta se odaje u tišini. I takav je i bio Beograd, tih, osim pucnjeva iz pravca Beograda na vodi.
Neki kažu da je tamo bio vartomet, u centru se nije video. Jer, čak je i magla stala i nije mrdala, pa je sakrila nebo.
Među studentima bila je i ova devojka koja je nosila transparent.
Rahela Ferari iz Tesne kože i citat koji se savršeno uklopio u trenutak.
I tako, čak i Tesna koža, koja je bila do sada rezervisana samo za male ekrane i doček uz rusku salatu, je sinoć imala savršenu primenu na ulici.
Možda su godine i godine gledanja ove serije filmova o Pantiću i Šojiću na kraju urodile plodom. Svaki citat je danas primenjiv.
Tesna koža je jugoslovenski film iz 1982. godine. Scenario je napisao Siniša Pavić, a režirao ga je Mića Milošević.[1] Glavne uloge (referent Dimitrije Mita Pantić i njegov direktor Srećko Šojić) poverene su Nikoli Simiću i Milanu Gutoviću.
Film je postigao veliku popularnost i gledanost širom bivše SFRJ a samo u Beogradu je imao 505.000 gledalaca.
Film je imao četiri nastavka, a u nastavku Tesna koža 5 bilo je planirano da peva Jelena Rozga, ali film nije nikada snimljen, kao ni televizijska serija. Što se tiče serije snimljeno je 5 epizoda od planiranih 12, ali snimljeni materijal do danas nije emitovan.
