Ovo su razlozi zbog kojih će TikTok možda biti zabranjen na zapadu
Mesecima unazad se vrti priča u Americi kako bi TikTok mogao da postane zabranjena aplikacija. Iako deluje kao fake news, postoje činjenice koje bi mogle da dovedu do ove zabrane.
Kina je napala priedlog zakona koji je trenutno u proceduri u američkom Kongresu, a koji bi konačno mogao da dovede do zabrane TikToka u Sjedinjenim Državama, nazivajući ga nepravednim, piše index.hr.
To je poslednji u nizu poteza u višegodišnjem sporu zbog sigurnosnih strahova oko aplikacije koja je u vlasništvu kineske kompanije.
Političarima i sigurnosnom osoblju u mnogim zapadnim zemljama zabranjeno je instalirati ga na poslovne telefone. U nastavku donosimo tri najveća problema vezana za TikTok, ali i odgovore kompanije na njih.
TikTok prikuplja “preveliku” količinu podataka
TikTok kaže da je prikupljanje podataka aplikacije “u skladu s praksom industrije”.
Kritičari često optužuju TikTok za prikupljanje ogromnih količina podataka. Kao dokaz često navode izveštaje o kibernetičkoj sigurnosti koje su 2022. objavili istraživači australijske kibernetičke firme Internet 2.0.
Istraživači su proučili izvorni kod aplikacije i izvestili da sprovodi “preterano prikupljanje podataka”. Analitičari kažu da TikTok prikuplja pojedinosti poput lokacije, informacije o uređaju na kom se koristi, ali i koje se druge aplikacije nalaze na njemu.
Međutim, sličan test koji je proveo Citizen Lab zaključio je da, “u poređenju sa drugim popularnim platformama društvenih mreža, TikTok prikuplja slične vrste podataka za praćenje ponašanja korisnika”.
Isto tako, prošlogodišnji izveštaj Georgia Institute of Technology navodi: “Ključna činjenica je da većina drugih društvenih medija i mobilnih aplikacija radi iste stvari.”
Kineska vlada koristi TikTok za špijuniranje korisnika?
TikTok kaže da je firma “potpuno nezavisna” i “nije dala korisničke podatke kineskoj vladi, niti bi to učinila da se to od nas zatraži.”
Iako to ljuti stručnjake za privatnost, većina ljudi prihvata da je davanje niza privatnih podataka ugovor koju sklapamo sa društvenim mrežama.
U zamenu za besplatno pružanje usluga, one prikupljaju informacije o nama i koriste ga za prodaju oglašavanja na svojoj platformi ili prodaju naše podatke drugim firmamam koje pokušavaju da nam prikažu oglase negde drugde na internetu.
Problem koji kritičari imaju s TikTokom je taj što je u vlasništvu tehnološkog diva ByteDance sa sedištem u Pekingu, što ga čini jedinstvenim jer se radi o izuzetno popularnoj društvenoj mreži koja nema sedište u Americi. Facebook, Instagram, Snapchat i YouTube, primera radi, prikupljaju slične količine podataka, ali su sve redom osnovane u SAD-u.
Godinama su američki zakonodavci, zajedno s većinom ostatka sveta, pretpostavljali određenu vrstu poverenja: da se podaci prikupljeni ovim platformama neće koristiti u loše svrhe koje bi mogle ugroziti nacionalnu sigurnost.
Sporan članak kineskog zakona
Dosadašnji dokazi ukazuju na to da je to samo teoretski rizik – ali strahove podstiče nejasan deo kineskog zakona usvojen 2017. Naime, Članak 7 kineskog Zakona o nacionalnoj obaveštajnoj službi navodi da bi sve kineske organizacije i građani trebali “podržavati, pomagati i sarađivati” sa obaveštajnim naporima zemlje.
Ovu rečenicu često ističu ljudi koji sumnjaju ne samo u TikTok već i u sve kineske kompanije. Međutim, istraživači sa Georgia Institute of Technology tvrde da je ova rečenica izvučena iz konteksta i napominju da zakon takođe uključuje upozorenja koji štite prava korisnika i privatnih firmi.
Od 2020. godine čelnici TikToka više su puta pokušavali uveriti ljude da kinesko osoblje ne može pristupiti podacima korisnika koji nisu Kinezi.
No 2022. ByteDance je priznao da je nekoliko njegovih zaposlenika sa sedištem u Pekingu pristupilo podacima najmanje dvojice novinara u SAD-u i Velikoj Britaniji kako bi pratili njihove lokacije i proverili sastaju li se sa zaposlenicima TikToka za koje se sumnja da su odavali informacije medijima.
Glasnogovornica TikToka kaže da su zaposlenici koji su pristupili podacima otpušteni. Firma insistira na tome da korisnički podaci nikada nisu bili sakriveni u Kini te gradi centre sa podacima u Teksasu za podatke američkih korisnika, odnosno Evropi za podatke evropskih građana.
TikTok bi mogao da se koristiti kao alat za ‘ispiranje’ mozga
TikTok tvrdi da smernice njegove zajednice “zabranjuju dezinformacije koje bi mogle naštetiti našoj zajednici ili široj javnosti, što uključuje učestvovanje u koordiniranom neautentičnom ponašanju.”
U novembru 2022. Christopher Wray, direktor FBI-ja, rekao je američkim zakonodavcima: “Kineska vlada mogla bi kontrolisati algoritam preporuka, koji bi se mogao koristiti za operacije uticaja.” Ova tvrdnja je ponovljena mnogo puta.
Zabrinutosti su dodatno rasplamsane činjenicom da je TikTokova sestrinska aplikacija, Douyin – koja je dostupna samo u Kini – strogo cenzurirana i navodno osmišljena kako bi podsakla viralnost obrazovnih materijala u svojoj bazi mladih korisnika.
Sve su društvene mreže u Kini strogo cenzurisane, a veliki broj “internetskih policajaca” briše sadržaje koji kritikuju vladu ili pobuđuju političke nemire.
Na početku uspona TikToka zabeležen je niz visokoprofilnih slučajeva cenzure aplikacije: Jednoj korisnici u SAD-u suspendovan nalog jer se raspravljala o tretmanu Pekinga prema muslimanima u Xinjiangu. Nakon oštre reakcije javnosti, TikTok se izvinio i ponovo aktivirao račun.
Od tada je bilo nekoliko slučajeva cenzure, čak i ako se zanemari niz kontroverznih odluka moderatora s kojima se sve platforme moraju nositi. Istraživači Citizen Laba izvršili su poređenje TikToka i Douyina. Zaključili su da TikTok ne koristi istu političku cenzuru. “Platforma ne sprovodi očiglednu cenzuru”, rekli su istraživači 2021.
Analitičari Georgia Institute of Technology takođe su tražili teme poput nezavisnosti Tajvana ili viceva o kineskom premijeru Xi Jinpingu i zaključili: “Videozapisi u svim ovim kategorijama lako se mogu pronaći na TikToku. Mnogi su popularni i široko se dele.”
Teoretski rizik
Kad se podvuče crta, postaje jasno da je rizik, barem zasad, teoretski. Kritičari tvrde da je TikTok “trojanski konj” – iako izgleda bezopasno, mogao bi da se pokaže moćnim oružjem tokom sukoba.
Aplikacija je već zabranjena u Indiji, koja je 2020. pokrenula mere protiv TikToka i desetak drugih kineskih platformi. No, američka zabrana TikToka mogla bi da ima veliki uticaj na platformu, budući da američki saveznici obično prate takve odluke Vašingtona.
