“U čemu je razlika između kupovine ovoga i kopanja po smeću”: Slika na Tviteru je pokrenula polemiku o popustu u prodavnici

U trenutku kad je sve poskupelo za milion odsto, realno svi tražimo mesta na kojima nam se nudi popust. Međutim, nakon nekih “popusta” postavlja se pitanje gde povući granicu.

Čest je slučaj da se krećemo od radnje do radnje, u jednoj je za manje novca moguće naći jedno, u drugoj opet nešto drugoj. Poznate su naravno i varijante kupovine onih artikala pred istek roka.

Međuitm, nakon jedne fotografije na društvenim mrežama, na kojoj se vidi da se hrana prodaje i nakon isteka roka, po da kažemo, povoljnoj ceni, postavilo se pitanje da li je to, jednostavno rečeno normalno, ili ide ispod svakog dostojanstva.

Jedan od tviteraša se zapitao da li je kupovina na ovaj način jednaka i kopanju pa đubretu, i započeo zanimljivu prepisku i dijalog.

Mnogi su u neverici krenuli da odmahuju glavom, da se bune i da govore kako samo kod nas ovo ima (znači standardne žalbe) uz dosetke kako u kantama je 100 odsto na popustu i da je ovde sve lepo složeno, u kantama moraš da kopaš sa rukavicama.

Ipak pojavili su se i komentari koji su prabali da pojasne šta se ovde zbiva i zašto nije baš isto kao i kopanje po đubretu.

“To je roba koja ima rok na kome piše “Najbolje je upotrebiti do…”. Stvarni rok upotrebe, bez ikakavih posledica po zdravlje, je daleko duži, ali može da dođe do promene ukusa, izgleda i nekih drugih specifičnosti. Kupujte, ali uz malo veću dozu opreza, nego za robu u roku.”; “To se u normalnim zemljama zove štednja i racionalno upravljanje prirodnim resursima, dok se u siromašnim zemljama to smatra gaženjem ljudskog dostojanstva”; “Razlika je velika, to je na zapadu normalno i to kupuju i ne samo siromašni ljudi. Samo nama praziluk viri iz dupeta pa nas je sramota kupiti tako nešto” samo su neki od komentara.

Ipak, pojašnjenje celog problema ali i ovog internet dijaloga može da se sažme u odgovoru jednog gospodina koji je imao iskustva sa vođenjem prodavnice, ali i da li sme ovakva hrana da se prodaje.

“Deset godina sam držao STR i otprilike smo tih deset godina porodica i ja jeli uglavnom robu sa isteklim rokom. Naravno da joj neko vreme apsolutno ništa ne fali, ali se ne sme prodavati. Ni u pola cene”