Celog života slušamo viceve o njemu, a nemamo pojma ko je on: Ovako je nastao junak iz popularnih dečijih šala

Vicevi o Perici, oni malo više ili manje bezobrazni, obeležili su naše detinjstvo.

Međutim, postavlja se pitanje, kako se to Perica desio u našim životima. Zašto baš Perica? Zašto se u svim tim vicevima on zove tako – a ne Dragan, Milan ili Zdravko? Odakle je poteklo to Perica?

Evo šta se zna, i šta se može logčno pretpostaviti:

Pre svega, to je domaće, „obično“, univerzalno ime

Ime Perica je umanjenica od Petar, i ima taj prizvuk „malog, običnog dečaka“. Nije ni previše ozbiljno, ni previše egzotično – zvuči blisko, domaće, i odmah ti pred očima stvori sliku klinca u kratkim pantalonama sa kačketom. Dragan ili Zdravko su imena koja zvuče zrelije, dok je Perica automatski „mališa“.

Ima prizvuk nestašluka

„Perica“ u sebi nosi određenu dozu nestašnog šarma – kao kad neko kaže „E, taj Perica je baš mangup!“ To je ime koje lako možeš da zamisliš u nekoj školici, kako nešto zezne, ali bude simpatičan.

Fonetika i lako pamćenje

Perica je ritmično, zvučno ime koje je lako reći, lako upamtiti i lepo „legne“ u strukturu vica. Probaj rečenicu: – Učiteljica pita Pericu… Zvuči prirodno, glatko. Probaj sad: – Učiteljica pita Zdravka… – Milan kaže učiteljici… Nije to to. Gubi se humor u tempu i tonu.

Verovatnoća – popularno ime u to vreme

U bivšoj Jugoslaviji, posebno između 50-ih i 70-ih, Petar i njegove varijacije bile su jako rasprostranjene. Postoji šansa da je Perica prosto bio „default“ klinac – isto kao što je u američkim vicevima često „Johnny“ ili „Billy“.

Vicevi o Perici kao nasleđe narodne tradicije

U srpskoj i hrvatskoj književnosti i folkloru, „Perica“ se pojavljivao kao lik u dečjim pričama i igrokazima još pre viceva. Tako da je njegovo ime već bilo „ugrađeno“ kao simbol dečaka iz naroda.

Perica je postao simbol „malog pametnjakovića“ zato što je to ime koje zvuči kao dete, lako se koristi u šali, i odmah ti stvori mentalnu sliku nestašnog ali simpatičnog klinca. Nije bilo nužno planski – više je „kliknulo“ i narod ga je usvojio.

Ako bi se vicevi o Perici danas pravili od nule, možda bi se zvao Relja, Vuk, Luka – ali tada, u staroj Jugi – to je jednostavno morao biti: Perica.