Zašto su svi na fotografijama sa plaže iz sedamdesetih mršavi, a danas ne
Skoro svake godine pred letnju sezonu ponovo na društvenim mrežama izrone stare fotografije plaža iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Na tim veselim letnjim prizorima, mnogi su primetili isto: svi izgledaju jako vitko, te se postavlja pitanje “da li je moguće da su svi bili mršaviji”, dok se na Tviteru pokrenula diskusije u kojoj se nadvilo pitanje “šta se dogodilo u poslednjih 50 godina?”
Everyone was hot and healthy before the 1970s. WTF happened? pic.twitter.com/J76AjDPr9c
— Carnivore Aurelius ©🥩 ☀️🦙 (@AlpacaAurelius) May 23, 2022
Primetan je trend rasta broja ljudi koji se bore sa viškom kilograma, a prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije svaki peti čovek se bori sa gojaznošću, a svaka treća osoba ima problema sa prekomernom težinom.
Razlog zbog kog nema gojaznih ljudi na fotografiji je dostupnost hrane. Sedamdesetih nije bilo tako veliki broj lanaca brze hrane. Dok danas na svakom koraku dostupna je neka vrsta hrane.
Zanimljiva fotka iz 70ih na kojoj niko nije debeo! pic.twitter.com/AbxCFy46KB
— Ivana (@Ivana38626826) July 17, 2021
Pisac i kolumnista Džordž Monbiot sproveo je istraživanje kako bi došao do odgovora koji mnoge “muči”, pa je otkrio da su ljudi zapravo jeli više sedamdesetih nego sada. Takođe, poslovi su danas teži nego što su bili onda, a deca se danas kreću koliko i pre 50 godina.
Ali, postoji bitna razlika: otkrio je da ljudi danas jedu više šećera, kog ima u mnogim proizvodima.
U prošlosti smo jeli smo više, ali drugačije. Danas po osobi kupujemo upola manje svežeg mleka, ali pet puta više jogurta, tri puta više sladoleda i čak 39 puta više mlečnih deserta, pokazalo je njegovo istraživanje.
Kupujemo upola manje jaja nego 1976. godine, ali za trećinu više žitarica za doručak i duplo više grickalica od žitarica; pola ukupnog krompira, ali tri puta više čipsa.
Dok je naša direktna kupovina šećera naglo opala, šećer koji konzumiramo u pićima i konditorskim proizvodima je verovatno skočio.
„Do smene nije došlo slučajno. Kao što je Žak Pereti tvrdio u svom filmu ‘Muškarci koji su nas udebljali’, prehrambene kompanije su uložile velika sredstva u dizajniranje proizvoda koji koriste šećer da zaobiđu naše prirodne mehanizme kontrole apetita, kao i u pakovanje i promociju ovih proizvoda, a kako bi razbili ono što je ostalo od naše odbrane, uključujući korišćenje podsvesnih mirisa. Oni zapošljavaju armiju naučnika i psihologa za hranu da nas prevare da jedemo više nego što nam je potrebno, dok njihovi oglašivači koriste najnovija otkrića u neuronauci da savladaju naš otpor“, tvrdi Džordž Monbiot.
