Blago između zidova: graditeljski poduhvat Sava Centra

Ovih dana, više od četiri decenije burnog života urbanog mikroorganizma i deceniju nagađanja o izlasku iz ruševnog stanja, Sava Centar je iz šestog pokušaja prodat. U iščekivanju njegove nepoznate budućnosti, okrećemo se njegovoj uzbudljivoj prošlosti – izgradnji, životu i značaju ove beogradske dvorane sa svim svojim pratećim sadržajima.

Izgradnja Sava Centra je bila kolektivni poduhvat. Direktiva je stigla od samog političkog vrha, predlozi od stručnjaka iz Zavoda za izgradnju Beograda, među kojima je i glavni i odgovorni arhitekta Stojan Maksimović, a u tom naizgled suludom građevinskom poduhvatu učestvovalo je hiljade ljudi i čitava plejada najistaknutijih jugoslovenskih firmi. Ulog je bio veliki, a zamisao još veća.

Iza staklenih fasada

Novi Beograd podizan je u omladinskim radnim akcijama. Reprezentativno zdanje njegove centralne zone, najsavremeniji kongresni centar i kongresno-koncertna dvorana, građeni su učešćem velikog broja radnih ljudi najrazličitijih profila. Mnogi od njih proveli su svoj životni radni vek u njegovim brojnim odajama, iza staklenih fasada, ispod bojenih instalacija i šik ventilacionih kanala, iza bezbroj vrata utisnutih u elemente natur betona i oko proscenijuma dvorane na koju je čitav svet u nekom trenutku kročio.

Neizvesna budućnost, uzbudljiva prošlost

Ovih dana, više od četiri decenije burnog života urbanog mikroorganizma i deceniju nagađanja o izlasku iz ruševnog stanja, on je iz šestog pokušaja prodat. U iščekivanju njegove nepoznate budućnosti, okrećemo se njegovoj uzbudljivoj prošlosti – izgradnji, životu i uopšte značaju ove beogradske dvorane sa svim svojim pratećim, ali nimalo manje važnim sadržajima. Jer, koliko je (hiljada) ljudi povezano s ovim objektom, toliko je intimnih priča i predstava, sećanja i uspomena u njega utisnuto. To nije povod za nostalgiju, već poziv za promišljanje našeg graditeljskog nasleđa i potencijala koji je teškim radom, izdašnim sredstvima, velikim dostignućima i s puno ljudskih stremljenja, pokušaja i promašaja, izgrađeno na njegovim temeljima.

Čuvene su već sada priče kako je Sava Centar iniciran i građen. Nakon povratka Josipa Broza Tita s Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) u Helsinkiju leta 1975. godine i njegovog „obećanja” da će se sledeći taj značajan međunarodni skup održati baš u Beogradu, postavilo se važno pitanje: Ali gde? Nadležna institucija, Zavod za izgradnju, odnosno Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, u kome sedi tada budući arhitekta i potpisnik dizajna Stojan Maksimović, odgovara da Beograd nema dvoranu s potrebnim tehničkim i prostornim aspektima koja na taj zahtev može da odgovori.

U trci za Prickerovu nagradu

Potrebno je prionuti na izgradnju kongresnog centra, savremenog objekta – i to s oko 50.000 kvadratnih metara. Program i konceptualno rešenje urađeni su u mesec dana. Dok obilazi najistaknutije evropske arhitektonske uzore, Maksimović na salveti u avionu skicira prve obrise buduće kongresne dvorane. U godinu dana ludačkog rada koji u sebe pakuje od idejnog rešenja do poslednjeg gradilišnog šrafa, niče Objekat A Sava Centra. Međutim, ispostaviće se, tek prvi korak u ovom neverovatnom poduhvatu s kraja 70ih godina XX veka, zlatnom dobu jugoslovenske izgradnje.

Sledi isto tako vanredno brzo smišljena, i građena po najsavremenijim standardima, Velika dvorana Objekta B, a zatim i prateći smeštajni kapaciteti hotela svetskog lanca Interkonitental. Celina od 120.000 kvadradnih metara na obali Save podiže se za tek dve godine od kada je inicirana. Pritom, ostvarenje ulazi u trku za najprestižniju arhitektonsku nagradu sveta – Prickerovu nagradu, ugošćava nebrojano najznačajnijih skupova kako Jugoslavije i Beograda, tako i sveta: OEBS, godišnji sastanci MMF i Svetske banke, skupština Interpola, UNESCO-a, Samit nesvrstanih…

Brendiranje grada

U kapacitetima Velike dvorane od 4.000 mesta nastupali su Pavaroti, B. B. King, Jethro Tull, Sting, Samanta Foks, Beogradska, Moskovska i druge filharmonije, svetski baleti, simfonije, folk smotre i održavale se sve veće muzičke manifestacije. Naravno, filmski festival FEST nezamisliv je bez Velike dvorane, kao i još nebrojano svetskih i domaćih filmskih premijera na koje su zahtevni tehnički elementi ove dvorane uspešno odgovarali.

Danas, nešto više od dvadeset godina nakon što je izgrađen Gugenhajm muzej u Bilbau, moć arhitekture da promeni imidž čitavog grada i regiona, a s njima i ekonomsku situaciju, uveliko je poznata. Štaviše, hiljade kulturnih institucija širom sveta podignuto je sa željom da se replicira Bilbao efekat, gde jedan ikonični objekat stavlja grad i region na mapu sveta, a time donosi ekonomski preporod. Sava Centar je građen daleko pre Bilbao recepta, ali se može tumačiti kroz prizmu Bilbao efekta. Najsavremenija kongresna dvorana podignuta je sa svešću i namerom da Beograd postane prestonica kongresnog turizma, business capital Jugoslavije između Istoka i Zapada.

Ne čudi stoga da je izdato nebrojano publikacija, brošura, mapa i letaka na srpskohrvatskom, ali i na engleskom jeziku, koji promovišu građevinski poduhvat izgradnje Sava Centra: primenu najsavremenijih materijala, elektronike, tehnoloških pristupa i, naravno, arhitekture i uređenja. U ovim raskošnim publikacijama svetlucavih korica i ful kolor slika, goste i domaće mame prizori modernih ljudi iz sveta biznisa i kulture ležerno rasutih po kožnim stolicama polukružnih foajea, zauzetih na hodnicima ispod najsavremenijih rasveta i tavanica, sa cigaretama u razgovoru za šankom bara ili na poslovnim ručkovima prostranih restorana, u najsavremenije opremljenim kancelarijama, za mikrofonom kongresnih dvorana i na telefonu ili nekim drugim savremenim uređajima u raznim pomoćnim prostorijama.

Veoma često enterijer i eksterijer Centra prikazani su i bez ljudi. Jer, arhitektura i uređenje toliko su rečiti da mogu sami da pokažu svetu jačinu Beograda i Jugoslavije potrebnu da se osmisli i podigne ovako savremen i zahtevan objekat, a time i da se savladaju sve prepreke koje se mogu naći i na Istoku i na Zapadu. I zaista, s jednom od takvih rečenica, citiranih iz Titovog otvaranja novoizgrađenog objekta, posetioce u priču uvodi promo publikacija o „Sava Centru u Beogradu”. Dvorani svetskog glasa, po najsavremenijim standardima.

Čekajući novi život

Održavanje takve dvorane, kompleksa vešto smišljenih instalacija, rashladnih i grejnih sistema, pokretnih elemenata, sa hiljade i hiljade kvadrata u specijalnim premazima, izdržljivim i kvalitetnim tepisima, obogaćenog bujnim zelenilom i namenjenog za stotine firmi, kompanija i predstavništva koji u njemu približavaju svet Beogradu i Beograd svetu, izuzetno je zahtevno. U svakom slučaju, više nego što je to u našoj sredini i političko-ekonomskim prilikama bilo izvodljivo.

Poslednjih decenija Sava Centar se, više ili manje, urušava. Njegov opstanak je dovođen stalno u pitanje, a njegovo finansiranje u ovim političko-ekonomskim uslovima, značajno drugačijim od onih u kojima je stvaran i smišljen, upitna. Nebrojano pokušaja je izvedeno da se Centar napravi „profitabilnijim”, uvedeni su butici, izdavani prostori, a zatim je usledila i prodaja. Nakon skoro četiri decenije testa vremena ono što sigurno možemo tvrditi, to je da Sava Centar u svojim zidovima i između njih poseduje blago s kojim je i stvaran – arhitekturu i enterijer koji imaju svoje mesto na mapi sveta. Iako se vremenom urušavaju, oni postaju sve značajniji. Adekvatna rekonstrukcija može udahnuti novi život objektu, a njegova istorija i rečitost o vremenima u kojima je stvaran, čine ga jedinstvenim na svetu, a time i vrednim divljenja.