Da li „Srce okeana“ zaista postoji: Dva draga kamena dovode se u vezu sa poznatim dijamantom iz filma „Titanik“
Zahvaljujući reditelju i scenaristi Džejmsu Kameronu, priča o brodu RMS Titanik, koji je potonuo 1912. godine, konačno je postala priča o uspehu. Kameronov film o poznatoj nesreći bio je neizmerno težak za realizaciju i dovodio je producente do ludila. Ali, uprkos tome što se studio pripremao na poraz zbog prekoračenja budžeta, Titanik je poharao bioskopske blagajne posle premijere, održane 1997. godine.
Danas gotovo da nema nikoga ko nije pogledao potresnu dramu o Džeku i Rouz, dvoje mladih čija se ljubav pratila usred brodske katastrofe. Na talasima njihove popularnosti, u svet kulture uspešno je uplovio i dijamant Srce okeana, izmišljeni komad nakita i pokretač filmske radnje. Pevačica Selin Dion ponela je repliku ovog plavog rekvizita na dodeli Oskara 1998. godine, koja je kasnije prodata na aukciji za 1,4 miliona dolara. Danas su druge kopije toliko dostupne da se mogu poručiti preko Aliekspresa, dok se jedna od njih mogla videti i na modnoj reviji brenda Vetements prošle godine.
Kameron je pazio da gotovo svaki detalj na filmu bude istorijski autentičan ili moguć. Scenario je zahtevao da ogrlica sa Srcem okeana potone na morsko dno, tako da u obzir nije dolazio nijedan ukrasni predmet iz poznatih trezora. Umesto toga, nova dragocenost osmišljena je po uzoru na jednu dobro poznatu u svetu – Houpov dijamant. Burna prošlost ovog plavog dragulja, koji je navodno ukrašavao statuu hinduističke boginje Site, toliko je uzbudljiva da zaslužuje sopstveni film.
Houpov dijamant otkriven je u Indiji i dospeo je u vlasništvo francuskog trgovca Žana Batista Tavernjea u 17. veku. Ali, ako se dobro sećate Kameronove drame, osim retke plave boje ništa od navedenog ne podseća na Srce okeana. Sve što znamo o dijamantu iz Titanika stalo je u nekoliko rečenica, koje je izgovorio verenik glavne junakinje Rouz. Srce okeana teško je 56 karata, rekao je Kal Hokli, i bilo je u vlasništvu kralja Luja XVI. Mašta i stvarnost dodiruju se upravo u toj fusnoti, oslonjenoj na francuski dvor. Luj XIV otkupio je Houpov dijamant od Tavernjea 1668. i preneo ga svojim naslednicima, među kojima će postati poznat kao Plavi dijamant krune. U sledećem veku, ova dragocenost će, baš kao i filmsko Srce okeana, pripasti Luju XVI.
Francuska revolucija bacila je na kolena nekada moćne predstavnike evropske monarhije. Luj XVI i njegova supruga Marija Antoaneta obezglavljeni su na giljotini 1792, a dijamant je ukraden posle toga. Tragičan kraj vladara ubrzo je poslužio kao opravdanje za nastanak legende o prokletstvu. Duga istorija preprodaje Houpovog dijamanta omogućila mu je da, s vremena na vreme, završi u rukama vlasnika loše i promenljive sreće. Kao što Rouz iz filma u poklonu verenika ne vidi ništa dobro, tako se među ljubiteljima uzbudljivih priča pojavilo uverenje da je Houpov dijamant koban po svoje vlasnike.
Godine 1839. dragi kamen kojim su se nekada kitili francuski kraljevi otkupio je imućni britanski kolekcionar Henri Filip Houp, po kom dijamant danas nosi ime. Navodna kletva, međutim, sustigla je tek njegovog unuka, Frensisa Houpa, koji je ostao bez bogatstva i preminuo u siromaštvu. Legenda istrajava i zahvaljujući poznatoj američkoj naslednici Evelin Volš Meklin, koja je sa dijamantom živela 36 godina, oborivši rekord u dužini njegovog boravka u privatnom vlasništvu. Ako prokletstva ima, ono se selektivno okomilo samo na njoj drage ljude – Meklin je izgubila sina kada je doživeo saobraćajnu nesreću, kćerku kada je izvršila samoubistvo i supruga kada je napustio zbog druge žene.
Vremenom, priče o prokletstvu su se umirile. Houpov dijamant, težak 45,52 karata, danas se čuva u američkom Smitsonijanu u kom više nikome ne može da naudi, ali priča o nakitu i poznatom filmu ima još jedno poglavlje. Srce okeana napravljeno je od cirkona i ukrašeno sa 130 kristala, a na velikom platnu ponela ga je junakinja koja preispituje društvene konvencije i gubi partnera. Godine 2007. otkupljena je ogrlica Ljubav mora, autentični primerak nakita povezan sa brodom RMS Titanik, koji donekle podseća na Kameronov filmski zaplet.
Mali safir na privesku ukrašenom dijamantima pripadao je devetnaestogodišnjoj Kejt Filips, devojci zaljubljenoj u 20 godina starijeg Henrija Morlija. Kejt je radila kao asistentkinja u Henrijevom butiku i, kada je on napustio suprugu i dete, ljubavnici su kupili kartu za prekookeansko putovanje. Ukrcali su se na RMS Titanik kao gospodin i gospođa Maršal, skrivajući identitet zbog afere, a Kejt je Ljubav mora dobila na poklon pre putovanja. Njihovi snovi o novom životu u Los Anđelesu prekinuti su kada je brod udario u led. Henri se utopio i njegovo telo nikada nije pronađeno, a Kejt je hladno jutro dočekala u spavaćici i čamcu za spasavanje. Devet meseci kasnije, u rodnom Vorčesteru, rodila je Evelin Mari, koja je godinama pokušavala da dokaže svoje poreklo i postane priznata Henrijeva kćerka. Preminula je u dubokoj starosti 2005, bez ostvarenog cilja.
Više od 1500 ljudi umrlo je kada je RMS Titanik potonuo u ledenu vodu na pučini. Kejt Filips jedna je od 705 preživelih osoba koje više nisu među nama. Sećanja na velike događaje varljiva su čak i za istoriju, koja s naučnom pažnjom pokušava da pronikne u njihove tajne. Sasvim je sigurno da će mnoge biografske priče ostati neispričane ili, kao u slučaju porekla Evelin Mari, nepotvrđene. Možda odatle potiče i naša sklonost ka blistavim malim predmetima. Houpov dijamant i Ljubav mora ne bi značili mnogo bez njihovih vlasnika. Nakit ne piše drame. Samo nas podseća da, tamo gde ima života, razni predmeti mogu postati njegovi svedoci.
Izvori: si.edu, capetowndiamondmuseum.org, encyclopedia-titanica.org, news.bbc.co.uk
Naslovna fotografija – detalj sa postera filma Titanik i Srce okeana (izvor lecran.club, pinterest.com)
